Piše: Rajko Vasić
Politika nije: Volim plavuše, ašikujem sa garama, a oženim smeđokosu.
U politici se, kad su nacija i država u pitanju, uvijek prepoznaje koga voliš, a sa kim ašikuješ.
Politika može da prikriva, da maskira, da svjetlucavo zabašuri.
Nu, svakodnevni ljudi veoma dobro razaznaju i sortiraju riječi, akte i aktere, političare. Ne moraju da znaju političke koordinate, ne treba da umiju da sklope političku rečenicu.
Živeći sa svakodnevnim ljudima, radeći sa njima, pripremajući izbore, naučio sam da seljanin koji kopa na njivi, po hodu putem, zna kakav je ko čojek.
I tako će mu, iznijansirano, i Boga nazvati. Ako nije čojek, reći će samo: Bog ti pomog’o. Ako jest, reći će: Bog ti pomog’o, ljudino.
Ovdje, u Republici Srpskoj, sve je mnogo jasnije. Svako se unaprijed predstavi ko nečojek.
Svi rade protiv Srba i Srpske. Ne samo otkako je Republike Srpske. Vijekovima rade na istrebljenju Srba.
Svako ko se uvati podruku sa njima, radi protiv Republike Srpske. To se ne može prikriti nikakvim „boljim životom“, nikakvim integracijama, nikakvom EU, nikakvim Zapadom.
Srbi nikad nisu živili dobro. Pa su opstali. Ne treba nam „bolji život“. Treba nam da nas više opstane.
Opozicija u Republici Srpskoj tražila je da se ukloni izabrani predsjednik Republike Srpske. Tražila je da se poništi većinska odluka birača, Srba. Opozicija Republike Srpske radi protiv većine Srba.
Opozicija je pristala da ide na izbore, koji su nasilni, nezakoniti, neustavni, o kojima ne može da odlučuje nezakoniti CIK. A znala je da će izgubuiti.
Nije mogla da proglasi ni bojkot izbora. Oni bi se održali, jer bi dva muslimanska biračka mjesta mogla da „izaberu“ predsjednika pa bi Srpsku dalje ponižavali i valjali u blatu, kao u srpskim opštinama na KiM, npr.
Opozicija je pristala na neregularno ponavljanje neregularno ponovljenih izbora u sredinama gdje nemaju ništa, ni stranke ni glasove. Tražili su to, izmišljali razloge, a znali su da će izgubiti.
Šta se dobije za takvo samoponiženje? Ne dobije se ništa. Samo se u glavama održava protivsrpska bolest.
Za takve postupke, malo je reći izdaja. Poritvdržavna djelatnost. Radi se o antinacionalnoj boljki samoponištenja.
Da imaju barem jednu rečenicu političkog programa, ublažio bih konstataciju. Ali nemaju. Dvadeset godina nemaju ništa.
Rade protiv Republike Srpske. Protiv njenog opstanka. Rade protiv opstanka Srba.
Ne treba to kriti. To će ih, onda, održavati na površini.
Rade protiv budućih, nerođenih Srba.
Đe će im duša?
Za guzicu, znamo đe je.
