Piše: Rajko Vasić
Šta je to u srpskom biću, što ga nagoni jedinstvu i bratstviću? Mislim, kojivamjekurac.
Malo-malo, iskoči ponuda, iz Republike Srpske, sa raznih nivoa, od političkih aktera raznih važnosti, o tome kako se treba vratiti na „izvorni“ Dejton, kako treba, u BiH, da sjednemo i da se dogovorimo…
Ponižavajuće je takve stvari razlagati, odbijati i obrazlagati nacionalnu ludost takvog srpskog nastupa.
- Imali smo izvorni Dejton. Prije rata. Socijalističku Republiku BiH.
- Srbi su se već pokušavali dogovoriti. Koljević, Tunjo Filipović, da BiH ostane u ostatku Jugoslavije. Šta su dobili za to? Dobili su Alijinu žrtvu mira.
- Ko će se dogovarati u BiH? Saraj-Čador misli da u Federaciji nema Hrvata. Sarajmuslimani misle, i tako se predstavljaju i tako djeluju, da su oni BiH. Srpska ne može da se dogovara sa BiH. BiH ne postoji. A ne postoji ni Federacija, strana iz Dejtona, sastavnica BiH, zajedno sa Srpskom. Srpska ne može da se dogovara samo sa sarajmuslimanima.
- O čemu bismo se dogovarli, na šta bismo se vratili? Sarajmuslimani trideset godina demonstriraju, siluju i jauču da im izvorni Dejton ne odgovara. Oni traže mnogo više od onoga što je u Dejtonu, Ustavu, ostavljeno za strane da mogu da se dogovore.
- Ko će verifikovati to što se dogvorimo? Ko će garantovati da će to opstati i biti realizovano? Kad niko nije mogao da garantuje za Dejton i Ustav BiH, da neće biti devastiran i rušen preko leđa i glava Srba i Srpske.
- Treba prestasti sa tim nacionalnim i državnim amaterizmom. Ako Srpska želi da pokaže da je uljudna, treba da kaže da Dejton treba završiti u skladu sa najnovijim dostignućima u geopolitici, koja indukuje američka administracija, Mađarska, Kina, Rusija… i stvarno se razići, raspojiti, odspojiti, ostavivši formalno nešto od onih deset dejtonskih zapovijesti koje su u nadležnosti nekog zajedništva, po sili susjedstva.
I, Bog te veselio.
