Piše: Rajko Vasić
Dvoje usranih sarajskih „novinara“, još usranije televizije, nazivaju zvanične, izabrane Srbe, u Parlamentarnoj skupštini BiH, „pravim četnicima“. Oni, dabome, nisu nikakav uzorak, reprezentativ. Niti intelektualne i političke javnosti, niti raje na ulici.
Nu.
Oni su koncentrisani ugljenik sarajevsve kolektivne svijesti, antidijamant, ne dijamant, već koncentrisani smrad. Tako misli Sarajevo, tako živi. Zato su pošli za Alijom, u suludu žrtvu mira. Muslimansku stradiju.
BMK što nas ovdje zovu četnicima. Ali Srbi, na tom prostoru naseobine BiH, prošli su sve golgote pod drugim oznakama. A ne pod četničkim. Najviše su stradavali zbog obične oznake – Srbin.
U Jasenovcu nisu klali četnike. Na Kozari nisu opkoljavali i istrebljivali četnike. Nisu četnike bacali u Prebilovce i u Drinu. Nije to usrano Sarajevo četnike vozom slalo u Jasenovac. Već Srbe.
Kada usrani novinarčići u Sarajevu titulišu nekog „pravim četnikom“, oni ispoljavaju svoj svakodnevni egzistencijalni borbeni poklič u neprestanom ratu izgona i istrebljenja Srba. Svoj permanentni nacizam. To je teritorijalistički nacizam. Ne trebaju im Srbi, treba im srpska teritorija. Zbog toga su Srbi, nakon Dejtona, otišli iz Sarajeva.
Kolektivna svijest Srba nosi u sebi sva stradanja i ima nepogrešivu detekciju opasnisti. Može neko govoriti da je to naredio Krajišnik, ili onaj srpski izrod izdajnik, da je sve to „notorna laž“.
Republika Srpska treba prekidati sve odnose sa Sarajevom. Biti tamo samo kad se mora i koliko se mora.
Treba kolektivno, svi sa nacionalne političke scene, da odmah prekinu kontakte sa sarajmedijima. Ne bojkot, trajno prekinuti kontakte. Neka im idu klasični mali srpski smrdljivi izdajnici iz opozicije. I tako rade za sarajmuslimane.
