Ministar finansija i trezora u Savjetu ministara Srđan Amidžić izjavio je da je Savjet ispunio sve obaveze u vezi sa Planom rasta i povlačenjem sredstava EU, ali da nije moguće pristupiti kreditnom zaduživanju niti stavljanju tih sredstava u funkciju je Direkcija za evropske integracije nije definisala listu prioritetnih projekata.
– Mi kao Republika Srpska ne možemo ući u zaduživanje jer su to najvećim dijelom kreditna sredstva, a da nemamo listu prioritetnih projekata i da se ne zna koji će projekti ići u Srpsku, a koji u FBiH – rekao je Amidžić.
On je naglasio da je upravo to suštinsko pitanje kojim se trenutno niko ne bavi, iako je taj posao u nadležnosti Direkcije za evropske integracije, na čijem čelu nije predstavnik ni SNSD-a, ni HDZ-a.
Komentarišući izjave ministra komunikacija i transporta u Savjetu ministara Edina Forte, Amidžić je rekao da je Forto „nažalost izgubljen i u vremenu i u prostoru“, podsjetivši da je ranije tvrdio da će BiH nakon usvajanja Programa reformi dobiti na raspolaganje milijardu evra, što se nije dogodilo.
Amidžić je naveo da je najvažnije da budu definisani projekti koji će biti realizovani u BiH kako bi se znalo koji dio pripada Republici Srpskoj, a koji FBiH, te da građani mogu da znaju šta mogu očekivati od sredstava EU.
– Ukoliko kroz tu listu prioriteta budemo imali različite konsultantske ugovore, studije izvodljivosti i slično, to su stvari koje nisu efikasne i od čega ljudi koji žive u BiH nemaju ništa – naglasio je Amidžić.
On je pojasnio da BiH trenutno izvršava poslove koji su uobičajeni za sve zemlje koje pristupaju EU, što podrazumijeva zaključivanje ugovora o zajmu i ugovora o instrumentu, kao i komunikaciju sa Evropskom komisijom kako bi ti dokumenti bili usaglašeni.
– Sada imamo ta dva usaglašena dokumenta i, prije nego što dobijemo finalnu verziju od Evropske komisije, moramo da pošaljemo zahtjev za prefinansiranje. To su svi poslovi koji su urađeni – izjavio je Amidžić Srni i RTRS-u.
On je dodao da nije realno očekivati da sredstva budu povučena i stavljena u upotrebu u kratkom roku, navodeći da proces ne ide brzo i da postoji veliki broj nepoznanica, poput visine kamatne stope i tretmana troškova naknada.
Kao primjer je naveo Crnu Goru koja je povukla sredstva prefinansiranja za prvo i drugo polugodište iz Plana rasta, ali ih još ne koristi upravo zbog nejasnoća u vezi sa uslovima finansiranja.
