Međunarodni aerodrom Banjaluka finansijsku podršku dobija isključivo od Vlade Republike Srpske, a ne od Grada Banjaluka, iako grad generiše značajne ekonomske benefite kroz turizam, trgovinu, transport i privredu, saopšteno je iz preduzeća „Aerodromi Republike Srpske“.
Iz ovog preduzeća su istakli da je prošle godine Međunarodni aerodrom Banjaluka bilježio rekordan rast broja putnika i to u uslovima u kojima nema mogućnost subvencionisanja avio-linija, što jasno potvrđuje koliko je rada uloženo u jačanje saradnje i pregovore sa avio-kompanijama.
– Međunarodni aerodrom Banjaluka funkcioniše bez ikakve lokalne podrške i bez ijedne KM uložene u subvencije za avio-kompanije – naveli su iz ovog preduzeća, reagujući na izjave poslanika PDP-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Bojana Kresojevića da „Tuzla, koja je manji grad od Banjaluke, ima veći aerodrom i bolju povezanost za gradovima Evrope“.
Iz „Aerodroma Srpske“ su napomenuli da Međunarodni aerodrom Tuzla dobija podršku samo u tekućoj godini oko pet miliona KM, uključujući infrastrukturna ulaganja i subvencije linija od Tuzlanskog kantona.
– Kompaniji „Viz er“ kroz subvenciju Tuzlanskog kantona isplaćuje se šest evra po svakom dolazećem putniku, što je i razlog uvođenja niza novih linija. Sličan model postoji i u Kantonu Sarajevo, gdje Turistička zajednica Kantona Sarajevo izdvaja 3,5 miliona KM za subvencije avio-linija i dodatno plaća BHDCA takse u ime aerodroma – navedeno je u saopštenju.
Iz „Aerodroma“ su dodali da se postavlja logično pitanje zašto Kresojević, dok je obavljao funkciju gradskog menadžera, nije pokrenuo pitanje subvencionisanja avio-linija po uzoru na aerodroma Tuzla.
– Koliko su takve kritike nedosljedne pokazuje i činjenica da je upravo u periodu mandata Kresojevića na poziciji gradskog menadžera, na prijedlog odbornika Ujedinjene Srpske, usvojena odluka o dodjeli 200.000 KM granta podrške Aerodromu Banjaluka, koja nikada nije isplaćena – navedeno je u saopštenju.
Iz „Aerodroma Srpske“ su istakli da se ne mogu porediti aerodromi koji imaju višemilionsku lokalnu podršku sa aerodromom koji funkcioniše bez ijedne marke lokalnih subvencija.
– Ipak, po uzoru na praksu drugih aerodroma u BiH i regionu, jasno je da je za dalji razvoj, jačanje konkurentnosti i privlačenje novih avio-linija neophodna i aktivnija uloga lokalne zajednice – dodaje se u saopštenju.
Iz „Aerodroma Srpske“ su napomenuli i da je indikativno da se Kresojević u javnosti kao gradski menadžer hvalio podacima da je turizam u 2023. godini povećao budžet grada Banjaluka za oko dva miliona KM, uključujući znatan rast prihoda od boravišne takse.
– Upravo ti podaci jasno potvrđuju da vazdušni saobraćaj i dolazak putnika imaju direktan uticaj na rast turizma i prihode grada – navodi se u saopštenju i dodaje da je očigledno da se aerodrom koristi kao sredstvo političkih prepirki, bez stvarnog razumijevanja njegovog funkcionisanja.
