Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan- Harčenko rekao je da je presuda Suda BiH predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku velika prevara i politička odluka usmjerena na Dodika kao uticajnu političku ličnost u Republici Srpskoj i srpskom narodu jer on štiti i brani dejtonski status Srpske.
– Presuda je velika prevara, politička odluka. Tu nema smisla za neki širi komentar. Najvažnije je da to nije pitanje Milorada Dodika, već je pitanje punomoćja i opstanka Republike Srpske – rekao je Bocan-Harčenko za Sputnjik.
On je naglasio da Zapad želi da uništi Milorada Dodika u svakom smislu, prije svega kao političku ličnost, uticajnu u Republici Srpskoj i u srpskom narodu jer on štiti i brani dejtonski status Republike Srpske.
– Tu je problem – ukazao je Bocan-Harčenko.
Oni, naveo je Bocan-Harčenko, smatraju da će, ako nema Dodika, Republika Srpska možda zadržati ime, ali će izgubiti sadržinu, i tako biti otvoren put za centralizaciju BiH.
– Bilo je nekoliko pokušaja u tom smislu i oni traju veoma dugo. Ali, mislim da će Srpska i Dodik izdržati – rekao je Bocan-Harčenko.
On je istakao da Republika Srpska ima podršku od Ruske Federacije, ali da je najvažnija podrška Srbije i čvrsta veza između nje i Republike Srpske, koja je na najbolji način potvrđena tokom zasjedanja Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije.
– I predsjednik (Srbije Aleksandar) Vučić je lijepo rekao da Srbija podržava i Dodika i Republiku Srpsku i da Beograd odbacuje ovu presudu – dodao je Bocan-Harčenko.
Apelaciono odjeljenje Suda BiH potvrdilo je prvostepenu presudu predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku kojom je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog djelovanja „zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita“.
„Oluja“ – najveća tragedija Srba tokom građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da sve što se prije 30 godina dešavalo u zločinačkoj vojno-policijskoj akciji „Oluja“, najvećoj tragediji srpskog naroda tokom građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, neodoljivo podsjeća na ono što se događalo u Donbasu.
– Sve što se tada događalo neodoljivo podsjeća na ono što se događalo u Donbasu i Rusija nije želela da nam se „Oluja“ ponovi – rekao je Bocan-Harčenko za „Sputnjik“.
On ističe da je i tada, kao i sada, bilo jasno da se neće vratiti većina naroda koji je izbjegao, s obzirom na vojni pritisak i uslove koji su vladali.
– Srbi su izgubili svoja rodna ognjišta na kojima su vekovima živeli i stvarali istoriju Krajine kao posebne regije koja je postojala u različitim istorijskim periodima – navodi Bocan-Harčenko i dodaje da je Zapad bio zainteresovan da „Oluja“ bude izvedena i podržavao je Zagreb na akciju.
Iako ističe da je Istočna Slavonija prošla malo bolje od Krajine – integrisana je po odredbama Erdutskog sporazuma, Bocan-Harčenko konstatuje da integracija nije izvršena do kraja.
– Najvažnije što se tiče Donbasa i svih akcija od 2014. pa nadalje (kada su potpisani Minski sporazumi), naše rukovodstvo, razmišljajući o mogućim opcijama, uzelo je u obzir i tragediju koja se desila u Srpskoj Krajini. Imali smo želju i stav da se ista tragedija ne ponovi u Donbasu – ističe Bocan-Harčenko.
Prema njegovim riječima, sve što se događalo tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, sa više ili manje sličnosti, ponavlja se danas i u Ukrajini.
– „Oluja“ kao da je postala model – nešto slično htio je Sakašvilijev režim da uradi u Abhaziji i Južnoj Osetiji. I režim u Kijevu, koji je došao na vlast uz pomoć državnog udara, naravno, imao je na umu, kako oni kažu, „dobar primjer Hrvatske“, Veliku prevaru, progon naroda – rekao je ruski ambasador.
Poredeći paralele između Erdutskog i Minskih sporazuma, on je dodao da sličnosti sa ovih ima Briselski sporazum, koji se tiče srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
– Što se tiče Erdutskog sporazuma, tu je bilo želje za ispunjavanjem i za takozvanom mirnom integracijom. Ali ima razlike između želje, onoga što je napisano i realnog života, jer nešto može da izgleda dobro na papiru, ali nije obezbijedilo pomirenje naroda, što je najvažnije. Zbog toga je i u BiH ovakva situacija, da nema pomirenja – rekao je on.
Ipak, dodaje Bocan-Harčenko, Dejtonski sporazum je pružao mogućnost da se zaustavi konflikt i da svaki entitet živi na osnovu ustavnih punomoćja, posebno Republika Srpska.
