Evropska unija i Evropska centralna banka (ECB) već godinama najavljuju digitalni evro kao ključni alat za jačanje suvereniteta u digitalnom svijetu, rekao je stručnjak za međunarodnu i ekonomsku politiku Nemanja Plotan.
– U eri fragmentacije globalnog finansijskog sistema, za Evropsku uniju ovo nije samo pitanje tehničke ili praktične prirode, već je riječ o strateškoj autonomiji Evrope u geopolitičkoj konkurenciji sa SAD, Kinom i privatnim sektorom u kojem sve više dominiraju kriptovalute i stejblkoini – naglasio je Plotan u kolumni za Srnu koju prenosimo u cijelosti:
Prema dostupnim podacima, šest od deset finansijskih transakcija u Evropi prolazi kroz američke sisteme poput „Viza“, „Masterkard“ i „Pejpal“. U slučaju još većih geopolitičkih napetosti, taj vid zavisnosti može da preraste u ranjivost.
U praksi bi digitalni evro trebao da bude evropski odgovor na ovakve izazove, jer bi predstavljao javni novac, podržan bilansom ECB-a, koji funkcioniše kao digitalna gotovina, pravni tender i oflajn rješenje.
S jedne strane, argumenti za digitalni evro zvuče uvjerljivo iz perspektive monetarne i platne suverenosti. Bruegel ističe da je pravi razlog upravo monetarni suverenitet, pa bi ECB morala zauzeti prostor u digitalnom svijetu kako privatni sektor ne bi popunio ovaj finansijski vakuum i time direktno ugrozio stabilnost evra.
Kada bi došlo do potpunog sloma kriptovaluta i stejblkoina, to bi moglo ponovo da probudi duhove evrokrize iz perioda od 2010. do 2015. godine, kada su se razlike u kreditnom riziku između zemalja evrozone pretvorile u egzistencijalnu prijetnju.
U ovom slučaju, digitalni evro bi predstavljao ekonomsko sidro koje štiti kredibilitet evra i sprečava finansijsku fragmentaciju. Uz to ide i „Vero“ (Wero), koji predstavlja evropski digitalni novčanik i mobilni platni sistem kao privatno rješenje za svakodnevnu upotrebu.
ECB službeno opisuje digitalni evro kao jednostavan alat: pretvoriš novac sa računa u digitalni novčanik, plaćaš oflajn ili onlajn, besplatno unutar evrozone, sa mogućnošću uslovnih plaćanja (npr. plaćanje tek kad roba stigne).
Kako se navodi, digitalni evro se ne može ograničiti u svom korišćenju, a postojalo bi ograničenje na iznos u novčaniku kako bi se spriječio masovni odliv depozita iz banaka.
Cilj je jasan: veća konkurencija, otpornost sistema i veći izbor za građane, banke i trgovce. U geopolitičkom kontekstu, to je odgovor na američku dominaciju u platnoj infrastrukturi i kineski digitalni juan koji već testira sličan model kontrole nad plaćanjima.
Evropa očigledno ne želi da joj u digitalnoj eri neko drugi diktira pravila, ni Vašington, ni Peking, ni privatnici iz Silicijumske doline.
S druge strane, kritičari upozoravaju da ova priča o suverenosti može sakriti i drugu stranu medalje. Libertarijanski istraživački centar iz Vašingtona – Kato institut (Cato Institute), otvoreno kaže da digitalni evro nije orijentisan ka slobodi građana Evropske unije, već ka jačanju kontrole centralne banke u eri kriptovaluta.
Dok se prodaje kao zaštita od stranih uticaja, istovremeno se u Evropi uvode ograničenja na gotovinu (planirani limiti na 10.000 evra), pripejd kartice i privatne kripto novčanike sa ciljem sprečavanja ilegalnih finansijskih aktivnosti.
Kritičari dalje ukazuju na situaciju da bi digitalni evro, umjesto da poveća slobodu, mogao olakšati praćenje transakcija, što bi u prevodu značilo efikasnije oporezivanje i nadzor, sličan kineskom modelu.
Džudit Arnal iz CEPS upozorava da se miješaju kruške i jabuke: američke privatne kompanije („Viza“, „Epl pej“) nisu isto što i geopolitički rizici države. Pravi geopolitički prekid plaćanja bio bi ekstremna mjera, moguća samo u slučaju potpunog sloma savezništva poput NATO-a, a tada bi i gotovina i debitne kartice bile jednako ugrožene.
Iz perspektive geopolitičkog takmičenja, digitalni evro je klasičan primjer kako Evropa pokušava da ostvari pogodnu poziciju u multipolarnom svijetu. SAD dominiraju platnim lancima i mogu koristiti tu moć za sankcije, kao što je to bio slučaj s Rusijom, dok Kina već ima operativni digitalni juan koji joj daje prednost u Aziji i digitalnoj trgovini.
Stejblkoini, koji predstavljaju kriptovalute vezane za standardne valute (obično za dolar), prijete da će erodirati evro ako ECB ne reaguje. Digitalni evro bi trebao osigurati da javni novac ne nestane u digitalnoj eri i da Evropa zadrži uticaj na vlastite finansije. Međutim, pitanje je hoće li to zaista ojačati stratešku autonomiju Evrope ili samo premjestiti moć iz privatnih ruku u ruke ECB-a i briselske birokratije.
Digitalni evro može biti legitimni štit protiv spoljnih zavisnosti, finansijskih kriza i geopolitičkih rizika, ali nosi i opasnost od veće centralizacije. U geopolitičkoj areni, gdje se novac sve više pretvara u oružje, Evropa bira put javnog suvereniteta.
Hoće li to biti korak prema većoj otpornosti ili prema novom obliku kontrole – pokazaće vrijeme i način na koji će se projekt implementirati. Građani, banke i političari u Evropskoj uniji moraju paziti da „suverenitet“ ne postane sinonim za manje izbora, a više nadzora.
