Piše: Rajko Vasić
Otišli u Dejton utišani, vratili se ko popišani.
Ofucani Dojčer izjavljuje da će se potruditi da njegov mandat visokog predstavnika bude zadnji. Zadnji je bio Ešdaun, al’ dobro.
Bećirović, jedan od lidera Saraj političkog kruga, koji je odavno ispao iz kolosijeka, sastao se sa Ruteom, to je onaj kojeg su postavili za generanog sekretara NATO, da se smije ko budala, i zajedno su konstatovali da o ulasku u NATO odlučuju institucije BiH. Bio je to sastanak dvije Kaje Kalas. Dva podvornika.
Sve ostalo što se može čuti, poslije obilježavanja 30 godina Opšteg okvirnog sporazuma, bezvrijedno je ili ne postoji.
Svi su čekali da se javi Ramo, ali ne javlja se.
Svi su čekali da se oglasi opozicija u Srpskoj. Ništa.
Tako je postalo jasno da je muslimanski sarajevski unitarizam uništio tri decenije ovog prostora.
Da je, kod potpisivanja Dejtona, Amerika, koja je tada bila dvaput moćnija, za ovo područje, nego sada, ovako pozdravila učesnike, danas bi taj prostor koji se označava kao BiH, potpuno drugačije izgledao.
Nu.
I velike sile rade danas ono za šta ne znaju šta će proizvesti sutra.
Srbi i Srpska, poslije govora Landaua u Dejtonu, neće ništa promijeniti u svom političkom hodu.
Neće ni Hrvati.
Šta će učiniti sarajmuslimani? Ni oni neće ništa promijeniti. Njihova politika će postati neuronična. Biće okrenuta EU. A, kakva je EU, to ne treba da se objašnjava.
Njihova politika biće
- anarhična,
- neustavna,
- briselizovana,
- falsifikatorska,
- destruktivistička.
Kao i do sada.
Biće to ponašanje nagužene, a odbačene pariške sobarice.
Oni neće nikada razgovarati sa Srbima i Hrvatima.
Oni nikada neće prihvatiti mogućnost dogovora.
Oni nikada neće ništa uraditi sami.
Jer ne umiju da razluče politiku od sokaka, jer ne mogu pojmiti nacionalni interes, pošto nemaju naciju.
To će obilježiti i naredne tri decenije, ako ovaj prazan prostor između Srbije i Hrvatske, do tada bude pod oznakom „BiH“.
