Piše: Rajko Vasić
Bolest za vlast veća je u opoziciji nego kod onih na vlasti.
To je tačka na kojoj se politička scena dijeli na bolesnu i zdravu.
Nije dobro kad u politiku pohrle, za politiku, što uključuje još mnogo socioloških, pravnih i politikoloških disciplina, neuki, neobrazovani perceptivno onemogućeni.
Da je dobro, ja bih sada igrao u Barseloni, umjesto Grizmana.
Nu.
Dobro je da je opozicija protiv vlasti. Nije dobro da je protiv 350.000 glasova, koje dobiju predstavnici te vlasti. To im mora biti znak da prestanu da rade protiv vlasti već da rade za sebe. Kako bi s nečim izašli pred te glasove.
Ovih dana, diljem BiH, čija poitička scena seže daleko u prošlost, još do Straduna u Dubrovniku, kada je tamo Kulin ban prodavao svoje ovce i janjce, sveopšte je komešanje.
Šarović je odveo jednu delegaciju u Stambol, da razgovaraju sa nekim političkim otpacima sa cjepala o saradnji vezano za izbore. Sila nebeska, SDP, održao je konferenciju za medije gdje je s Marsa lansirana teza – Bosna i Hercegovina se brani iz Republike Srpske.
Bio je nazočan i izvjesni Vojin Mijatović, ljubitelj baklava Benjamine Karić.
Tu je iznijet plan za formiranje trećeg bloka u Republici Srpskoj. Kobiva, oni neće ni sa SDS-ovima ni sa SNSD-ovima, već samo pravo. I bez njih niko neće moći da formira vlast.
Nejasno je šta će na kraju ostati od toga.
U Sarajevu je još aktiviran i patriotski blok. Isto vezan za SDP. A u sklopu toga masovno se, diljem BiH, od komunističke Tuzle, do komunističkog Bihaća, kritikuje drug Vojin a brani drugarica Benjamina.
Komšić Čabar Prdež takođe razgovara.
Fahro ćuti.
Na banjalučkoj političkoj sceni opozicije, takozvanom bekstejdžu, sanatorijum je mali a bolesnika mnogo.
Pošto je, po svemu sudeći, eliminisan Vukanović, ljudina čiji je najveći politički uspjeh da potegne iz Trebinja u Banjaluku, da drži govor, Bankar je počeo da daje političke izjave, skoro ko Nešić.
Stanivuković splasnuo, pošto je uspio u sto dana da sto puta ispadne budala.
Žonglerija Trivić veze goblene. Izgleda da ni ona nije ušla u finale Lige šampiona.
Pošto SDS, kao stranka, ništa unutar sebe i za sebe ne može da uradi, čak ni Šarovića da se riješi, ozbiljnog opozicionog posla nema na vidiku.
Nikakve kolone, koalicije, blokovi, ne mogu nadomjestiti nedostatak jake stranke i dobre organizacije.
Može samo neka usijana vanpolitička atmosfera, kao što je bila nekrofilska anarhija oko Davida, da okupi sve koji su protiv i da ih motiviše da izađu u tri-četiri procenta više nego što obično izlaze. I dobro organizovana manipulacija, koja će koristiti strukturu i organizaciju SNSD.
Za to im treba događaj koji će u Republici Srpskoj, u Banjaluci, pokrenuti najkasnije u jesen ove godine.
Ako toga ne bude, ovakvim probosanskim, izdajničkim djelovanjem Šarovića, SDS će pasti ispod PDP-a.
Državni mediji u Republici Srpskoj, treba pomno, svakodnevno, da izvještavaju o djelovanju SDS, Šarovića i PDP. Da birači shvate šta je na stvari. O kakvoj se izdaji radi.
Ne da bi štitili vlast, nego Republiku Srpsku.
Ako tamo ima uopšte nekog ko to može da razabere.
