Piše: Rajko Vasić
SNSD i vlasti u Republici Srpskoj ima tri vrste protivnika.
Slično bi bilo i da je neko drugi vlast. Iako SNSD nema te mrzilačke crte, a bio je u opoziciji, kakve ih ima današnja opozicija.
1. Kvartet – SDS, PDP, ZaPiR i Frontašica.
O njima je sve poznato. Pisao sam. Nemaju pojedinačne političke programe, nemaju okvirni opozicioni program, nikad ništa nisu saopštili o svom viđenju Republike Srpske, a naročito o njenoj dejtonskoj samostalnosti, povratku nadležnosti…
2. Osmozni sloj javnosti koji se pojavljuje na raznim platformama, od portalskih komentara do vlastitih naloga na mrežama.
Oni se, kadgod mogu, predstavljaju neutralnim, ali su uvijek protiv vlasti. Nikad se ne izjašnjavaju o Republici Srpskoj.
To je, amorfni, fluktuirajući i latentno mrzilački sloj, mrzilački u odnosu na SNSD.
Oni se decenijama bave sitnicama. Njihovi oltari su Srpskainfo, BNTV i Kapital. I oni se bave sitnicama i baleganjem.
Taj sloj nije baš tako tanak.
Njegovi pripadnici nikada ne glasaju za SNSD i za stranke vlasti. To su oslojeđene indiviude „protiv“.
Nisu ni većinski glasači jedne od stranka kvarteta. To je mješavina. Iz tog sloja, pored manipulativa, Balonačelnik je dobio sve glasove.
4. Apstinenti.
To je poseban, svuda prisutan sloj. Oni podržavaju one na Vlasti. Jer se svojim neizlaskom slažu sa onima koji izaberu Većinu.
Oni su „protivnici“ i jednih i drugih. A ni jedni ni drugi, ništa ne čine da uđu u taj sloj i uzmu neki pregršt Glasova.
Kvartet je službena opozicija sa propusnicom, koja važi u Saraj-Čadoru, kod Šmita i kod muslimana.
Ali, njihova moć je mala. Bez mrzilačkog sloja. Mrzilački sloj je najopasniji po vlast Republike Srpske. Oni nikad ne funkcionišu na ideji da pomognu Republici Srpskoj već samo na fiksideji da odmognu SNSD-u i vlastima.
Njihova svijest je direktni produkt Zapada: Mrzi jednog političara i na tome gradi svoju bolesnu političku orijentaciju. Zapad je shvatio da je to klasična osobina Srbalja. U svakom od njih čuči zametak Bakunjina.
Taj sloj bi volio da SNSD padne, bez obzira šta će se dogoditi Republici Srpskoj. A ne mora niko ni doći na vlast.
Kod Srba je sve ovo moguće. Kod Hrvata i muslimana, nije. Hrvati imaju Crkvu koja postrojava u redove i nacizam u pozadini. Takav korektivni faktor imaju i muslimani u džamijama i u teritorijalističkom nacizmu, koji im je ostao od Otomanske imperije.
Republika Srpska je, dakle, sama. I svana i iznutra. I u odnosu na Srbiju. A po njoj vršljaju razni „Šmitovi“ i špijuni, ko po Kazablanki ili Lisabonu, tokom Drugog svjetskog rata.
Bez obzira na sve, Republika Srpska sada ima šansu koja joj se dosad nije ukazivala.
Presudno je odbijanje nelegalne odluke CiK BiH o prevremenim izborima. To se mora učiniti bez obzira na političko ponašanje kvarteta kolaboracionih izdajnika.
To je početni korak samostalnosti.
Vlast, SNSD, mora da ga poduzme, po cijenu vješala.
