Piše: Rajko Vasić
Kolikogod se Mektić distancirao od SDS-sa, ovo je potez tako primjeren SDS-u.
SDS zajebava borce Republike Srpske još od Karadžićevih deset duluma šume za svakog borca.
Ovaj Mektićev čin, samo je zadnji u tužnoj koloni tog protivboračkog SDS-ovog marša preko mrtvih.
Nakon rata, SDS je koristio borce za svoje političke stepenice. One su bile isključivo silazne. Jer birači su shvatili da SDS ne može da odgovori tom zadatku državnog mira Srpske.
SDS to i danas potvrđuje. Umjesto da govore, u Narodnoj skupštini, o Republici Srpskoj, za Republiku Srpsku, oni se bore protiv materijala, protiv SNSD-a, protiv Dodika. Rade za Saraj Čador i strance-usrance.
SDS je koristio borce, ali od boraca nije imao koristi. Koristio je i izbjeglice. Ali od izbjeglica nije imao koristi.
Potpuno je pogrešno misliti da neko, neko boračko vođstvo, svrstavanjem na jednu stranu, može da donese glasove tog boračkog sloja i njihovih porodica, onome uz koga se svrstala malobrojna grupa. Birači ne glasaju po tim šemama.
Bila je formirana Stranka boraca, odmah poslije rata. Svi su mislili da će tih 120.000 boraca, ili više, u širem banjalučko području, svoje glasove i glasove svoje porodice dati njima. Odmah sam im rekao da je to nemoguće i da se kanu ćoravog posla.
Republika Srpska je učinila mnogo za borce. U tome je mnogo učestvovao SNSD i oni koji su bili u vlasti. SDS je malo učestvovao. Izgrađene su hiljade stanova, pomognuto na druge načine. SNSD od toga nije imao glasovne koristi. Nije ni trebalo da ima.
To glasova, koje je dobio od boraca, nije dobio za stanove i građevinske pakete već je dobio za Republiku Srpsku.
Mektić Mali Mozgić to ne može da shvati.
Zato je njegovo javno cijepanje boračke knjižice, poniženje boraca, ne boračke organizacije. Poniženje Republike Srpske, ne vlasti Republike Srpske. Kako on to iz svoje duplje misli i vidi.
Žalosno.
