Piše: Rajko Vasić
To odavno nije pitanje političke borbe. Ni političkog programa. To je i ispod jetrvskog primitivnog inata.
To se ne može platiti dolarima i funtama.
To je odustvo bilo kakvog obraza.
To je život bez ljudskosti.
To treba ispisati iz nacije.
Treba ih upisati u Matičnu knjigu mrtvih. Bez obzira što još odaju po crnoj zemlji. Koja ih neće. Ne zato što je prerano, već zato što su usrani.
To je vrsta koja nije usrana od guzice. Oni su usrani od glave.
Njihov odnos prema nekim zakonima u Narodnoj skupštini može da se opravda opozicionarstvom. Iako nema potrebe da se bude „protiv“. Ali, njihov odnos prema Izbornom zakonu Republike Srpske ne može se opravdati ni izdajom.
To je težnja jedne balege da postane septička jama. To nije primjereno ljudskom rodu.
Njihov odnos prema mitingu „Srpska te zove“, u vremenu kada nad Srpsku i Srbiju, srpski narod, žele da nadviju pokrov lažnog genocida, protivsrpski je čin.
Niko od njih ne traži da dođu i da se pokazuju u prvim redovima. Dovoljno je da ne izjavljuju ništa protiv.
Ne treba da dolaze. Ne mogu svi da dođu.
Njihovo javno deklamovanje da je Izborni zakon Dodikov, da je miting Dodikov… direktan je rad protiv opstanka Republike Srpske. Tog Dodika je neko izabrao.
Mi, koji smo 1991, ili u vremenu iza, otišli u rovove i Vojsku Republike Srpske, nismo svi bili za Radovana. Ali nismo govorili, javno ni međusobom, da je to „Radovanov rat“.
Što se mene tiče, mogu da odaju ulitani dok ne pocrkaju.
Samo da ne smrde po cijeloj Srpskoj.
To se trpit ne mere.
