Piše: Rajko Vasić
Izbori u Republici Srpskoj biće tako ozbiljni i važni da će judi već krajem avgusta hodati sa prstom na čelu, po cijele bogovetne dane. Mrtva će trka da bude između pozicije i opozicije. Oće, ALUK.
Republika Srpska stalno proživljava golgote. To je sistematsko djelovanje na dejtonskom poništenju Republike Srpske, na kršenju Dejtona i dejtonskog Ustava, koji su međunarodni temelji države Srpske, na nacionalnoj eliminaciji Srba, po receptu Hrvatske, na teritorijalističkom nacizmu, gdje treba prisvojiti teritoriju Srpske, srpsku zemlju, a Srbe pretvoriti u građane Bosance ili ih protjerati sa malo blata na opancima…
Za sve nacionalne političke snage to je nesrećno, ali povoljno vrijeme. Mogu da se izbruse nacionalni programi, da se okupe političke strukture, da se ojača država, institucionalno i u svijesti.
Opozicija može da predlaže bolje nacionalne puteve. Jer je u boljoj političkoj poziciji.
Vlast mora da se bavi dnevnom politikom i donosi odluke koje nisu uvijek pogodne i dobre za političku sliku.
Opozicija ništa od toga ne mora. Osim da ima nacionalni program i da ide među ljude.
Nu.
Opozicija Republike Srpske nije srpska, nije za opstanak Srba, nije za Republiku Srpsku. Srpska opozicija je sarajevska pljuvaonica.
Opozicija je cirkus malih životinja. Ona Republiku Srpsku shvata kao cirkus. Cirkus se, nakon nekog vremena, premjesti, ode, nestane.
Ozbiljna politička scena dopustila je da zapadaški akcelerator, regrutuje i selektuje makakije na političkoj sceni.
Srpska demokratska stranka takođe je regrutovala takve protuve koji su preplavili političku scenu. SNSD nije radio na takav način, ali je odustao od gradnje organizacije, koja je jedini ozbiljni regrutant i selektiv kvalitetnog političkog i nacionalnog kadra. SDS nikad nije ni imao organizaciju.
Na tako plodno tlo, varijantu šešeljizovanog humusa koje se ogleda u lažnom srpstvu i budalasanju po svaku cijenu, zapadaši, Inglezi, pikirali su čitave kordone priluda, ćorkana, budalaša, onanističkih voajera, makakija…
Pogledajte kako su im prepoznali karaktere. Nije važno da li je profesor ili je bivši „dnovinar“, da lije peder ili žonglerka, da li je ozbiljan referentni akter ili totalni analfabet amater. Pa u jednom danu imamo, u javnosti, Ćirko Republiko. Moira Orfei. Hercegovački davitelj međeda, davitelj Narodne skupštine, na državnoj televiziji sebe kandiduje za srpskog člana Predsjedništva. Jeb’o ga onaj ko ga je pozvao u emisiju.
Balonačelnik Banjaluke ide na kurseve i obuke, možda je i slovna greška, i uživa u zadržavanju na granici, u Hrvatskoj. To mu je ove godine najveći politički događaj koji je generisao. Od toga će da pravi predstave za svoje malo političko pozorište.
Džejlen Bolonjeze, probudi se odnekle, i trvolji o akcizama, znajući da svakodnevni ljudi o tome ne znaju ništa. Kao i ona.
U takvoj situaiciji dolaze izbori. O unutarsarajskom političkom haosu, koji je protivsrpski, ne treba ni govoriti ovom prilikom.
Republika Srpska, njen nacionalni monolit, zazidan je iz svana i iznutra.
Borba će da bude neprestana.
