Piše: Rajko Vasić
Sarajevo između Zenice, Bentbaše, Igmana i Bjelašnice.
Dvadeset pet godina traju kontakti najvišeg vrha Republike Srpske i Izraela.
Ostala tri punkta prisutnija su u javnosti, pa ne treba podsjećanje.
Sa Vašingtonom obiđen je pun krug, dok Američani nisu shvatili da je geopolitika koju vode postala neproduktivna. Sjećam se, gadljiva Madlen Olbrajt je došla na otvaranje trafo-stanice, kod Bijeljine. Tada su imali plan da nas stave pod šapu. Otuda i proserica o Dodiku kao dašku, povjetarcu, ili slično.
Nu, Republika Srpska nije tako skrojena. Pa su, Američani, počeli da nam se svete, da provode silu nad minijaturnom Republikom Srpskom.
Sada je Dodik, „koji nije ništa“, pozvan na Molitveni doručak. Dobro, ni Molitveni doručak nije ništa, ali je ogroman za one koji nemaju pristup.
Nije realno reći da su kontakti sa Izraelom, sa nekim bivšim visokim akterima države i Mosada, sa nekima koji su kasnije postali i premijeri… konkretno ili mnogo doprinijeli Republici Srpskoj. Ako i jesu, to nikad neće biti vidljivo.
Da su mogli, muslimanski unutaristi i zapadaški neonacisti pogazili bi Republiku Srpsku. Izrael ne bi mogao da pomogne.
Najveća dobiti od svih tih četiri strateška punkta u svijetu, sa kojima Srpska ima kontakte, jeste u tome što oni traju. Svi kontakti, oslonci, protežiranja, gaženja prava i ustava, podrška, koje je imalo Sarajevo, sarajmuslimani, propali su. Ne mogu se obnoviti.
Zato što su bili zasnovani na jednokratnoj upotrebi muslimana. Sarajmuslimani nisu svatili da ih koriste. Nisu analizirali šta se decenijama događa na Blistoku. Da jesu, možda bi i shvatili.
Republika Srpska nijednoj od pomenute četiri tačke, sada ih ima i više, nije kukala i molila za pomoć protiv bilo koga. Predstavila se, jednostavno, objasnila u kakvom je međunarodnom dejtonskom položaju, a u kakvom je stvarnom okruženju u BiH.
Nijedan od četiri punkta nije tražio da upotrijebi Republiku Srpsku protiv nekoga. Ne traže to ni Američani sada.
Sve to je neosporna sposobnost ovog malog naroda, njegovog krvavog opstanka i njegovog žilavog a zdravog nacionalizma.
Ima naroda, nacija, koji tu sposobnost, prirodno, ne mogu da imaju.
Kao ni državu.
