Piše: Rajko Vasić
Bakir: U narednim danima ba, u Banjoj Luki, nešto će se loše dogoditi za našu državu, a Deno i Dino ne znaju.
Voditeljica: Recite, efendija, šta će se dogoditi, je l’ plaho opasno?
Bakir: Jest’ opasno, posve.
Dino: Ja, kakvi si, ja da znam nešto plaho opasno, ja bi tebe odma nazvo i rek’o…
Valter brani Sarajevo.
Bakir brani „državu“.
Deno i Dino se zajebavaju.
Bakir je u kampanji za muslimanskog člana Predsjedništa, a ostali se bave ukradenom Hagadom koju u Vašingtonu predstavljaju kao blago koje su muslimani spasili.
Sad, Hagada nije stvar „države BiH“, iako se čuva u „državnoj instituciji“, već je isključivoi stvar muslimana. Pošto Srba i Hrvata nikada nije ni bilo u Sarajevu. Najbliže Sarajevu, gdje je neki Srbin viđen, 1576, jest onaj sirotan u Nemiloj kod Zence.
Sinbakir, tako, pokazuje muslimanskoj sirotinji raji, da vodi računa o državi koje nema. On saznaje na vrijeme gdje će biti opasnost. A opasnost dolazi iz Banjaluke. Srbi su opasnost.
Nu.
U Banjaluci se ne možde ništa opasno desiti za „BiH“.
Banjaluka, Republika Srska, ima dejtonske ustavne temelje samostalnosti i državnosti. I kad-tad, vrlo brzo, to će se i materijalizovati.
Sve opasno po „BiH“, sve što je moglo, već se dogodilo u Sarajevu. Sarajevo je sve to produkovalo. Sarajevo je razbilo Federaciju BiH, Hrvate proglasilo agresorima, još samo da im nađu genocid. Sarajevo je razbilo „BiH“. Rastavilo je ne na dva entiteta već na Republiku Srpsku i Sarajevo.
Zato Deno i Dino ništa ne znaju. Oni su unezvijereni primjer muslimana, sarajmuslimana, koji ništa ne znaju o državi, a lažu sebi i drugima da imaju državu i da vladaju njom.
Ne zna ni Bakir, samo folira. Ne zna šta mu Sebija radi, a da zna šta se radi u Banjaluci.
Sa takvom čaršijsko-sokačkom tehnologijom politike, muslimani u BiH ne mogu stići do providnog dana. To je tipična mahalska koordinatorija, ni koraka dalje. Obični međusokački trač.
