Piše: Rajko Vasić
U Saraj-Čadoru najnormalnije pucaju naslovne strane o tome da je izvjesni kartel finansirao neku stranku NIP. Pitam Grok, pitam Skaj, pitam Gugl šta je NIP, SMJŽ. Narod i pravda.
Odmah mi padne na pamet Vukanović.
Vidi se da je priglupi zapadaš skovao taj naziv.
Narod i pravda nikad ne idu zajedno. Kogod u politici upotrebljava odrednicu narod, poziva se na narod, govori u ime naroda, taj radi za Zapad. Najčešće u najmu, rjeđe na nevnice.
Taj NIP je dio te famozne saraj „trojke“. Tu je još neki Forto, i Termin Nikšić, odavno izmetnuta rasada iz Ce-Ka.
Oni su sa političke scene skrajnuli SDA. Što će im se osvetiti.
Naizgled, razotkrivanje političke scene nastupilo je nakon odlaska američkog ambasadora Marfija.
Nu.
Ni bilizu nije tako.
Prema navodima „Avaza“, odavno se kuje ta veza Kartela i NIP-a. A sintagma Tito i Dino, takođe se vrzma godinama.
U Republici Srpskoj to niko ne koristi, kao ni druge činjenice ili polusitine. Ovdašnja javnost, jednostavno, nije onakva kakva je ćaršijska. Saraj-mediji svaku nepovoljnu sitnicu o Srpskoj koriste za udarne vijesti i prostore.
Pozadina tog areala Tito-Dino i Kartel-NIP samo je iznikla slika funkcionisanja sarajske političke scene. Bila u vlasti SDA, ne bila. Sjetimo se vreće zlata za koju je Sebija odredila da ide „mom Bakiru“.
Čaršiluk poliitčke scene muslimana odmah je, i prije rata, oslikao Alija Izetbegović. Njegovi istupi u stilu „More bit bidne, more ne bit“, isti su kao i Dudekovi o nevinosti Regice u prvoj bračnoj noći, „Neki veliju da jest, neki veliju da nije“, odavali su potupnog analfabetu i amatera za politiku.
Garniture poslije njega, sve su gore i gore. Naki Bakir, za njih je Čerčil.
Ta scena po milijarditi put potvrđuje da u muslimanskom političkom miljeu nema političkog jer nema nacionalnog. A bez političkog i nacionalnog, nema sposobnosti za državu.
Stoga, sa takvom političkog scenom, ulaziti u ozbiljne političke razgovore o državi, poboljšanju, dogovoru, reformama, napretku… besmisleno je. Biži od toga.
