Piše: Rajko Vasić
Sav taj bulumentarijum, amorfni konglomerat, skrpljen zbrda-zdola, po merajama, sa zečijih jebališta, narciosidnih paraintelektualnih kružoka, držači otvorenog džepa i čmara, istovremeno, samo je konstantno prisutan dozorijentisani amalgam, nesposoban da ostvari bilo koji cilj i da stvori bilo kojeg pravog aktera javnosti i politike.
Kada bih imao energiju za listanje starih novina i starog interneta, spisak nastalih, tavorećih i propalih opozicionih novinara i političara bio bi dugačak i tužan. Kao i njihove sudbine.
Zašto vezujem opozicione novinare i opozicione političare? Sise ih vezuje, ne vezujem ja. Oni se rađaju u istom inkubatoru.
Zapadni okupatori ovdje, mašući lepezama reformi, slobode, prava, demokratije, svi mogu biti sveci… omogućili su neshvatljivu liberalizaciju javnosti, novinarstva, sada medija i politike.
Danas, možeš da budeš šta hoćeš. Najteže je biti kurva. Tu se još drže neki kriterijumi.
Danas se postaje poznat nekim iskokom u javnost. Niko ne postaje poznat nekim djelom. To privlači nesposobne ko med međede.
Za ove dvije decenije, koje detaljno pratim, što iz dužnosti, što iz bolesti, ne mogu da detektujem nikoga ko je iz opozicionih medija postao novinarčina, novinar, voditelj, barem.
Ili da je postao političar, da ima stranku, da je presudan u formiranju nečega ili da može da bude dio vlasti.
Ne računam manipulacije u Banjaluci.
Svi su propali i nestali, tiho otišli u nepoznato, odakle su i došli. Nijednu rečenicu nisu ostavili za sobom.
Kada bi se na stolnjak stavile njihove sudbine, bio bi to, uglavnom jad i čemer.
Ne računam one koji se olopovili.
Zapad, koji pravi tople leje za takve bleje, i ne želi da od njih neko postane novinar ili političar.
Oni treba tu samo da učestvuju, da destruišu, da obmanjuju.
Opozicioni političari, koji žele nešto da stvore, da grade put i uspon, moraju da imaju nacionalni politički program. Bez tog programa, nikada ništa ne mogu učiniti. Bez toga su crvica koja ni rupu ne može da probuši, za šarku.
A mediji, oni su beznadežni. Za medije, novinarstvo, treba šire i veće znanje nego što treba političarima.
