Prijedlogom Programa ekonomskih reformi od 2020. do 2022. godine predviđeno je povećanje transparentnosti javnog sektora u Republici Srpskoj finaliziranjem potpune evidencije, rekao je predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković u Narodnoj skupštini.
Višković je istakao da su u Republici Srpskoj u toku aktivnosti smanjenja učešća izdataka za tekuću potrošnju u javnoj upravi, što će biti realizovano uspostavljanjem registra zaposlenih kod korisnika budžetskih sredstava, te izmjenom organizacije javne uprave i povećanjem efikasnosti njenog rada.
On je naglasio da su donošenjem Zakona o registru zaposlenih kod korisnika budžetskih sredstava Republike Srpske stvorene pretpostavke za realizaciju navedene reformske mjere.
– Cilj je da bude uspostavljen sveobuhvatan registar zaposlenih kod korisnika budžetskih sredstava radi stvaranja jedinstvene evidencije broja zaposlenih i transparentnijeg korišćenja budžetskih sredstava za lična primanja zaposlenih, a to će biti osnov za operacionalizaciju strateških planova za smanjenje ukupne potrošnje na plate – rekao je Višković, obrazlažući Prijedlog programa ekonomskih reformi od 2020. do 2022.
On je naveo da se neefikasnost javnog sektora ogleda u neefikasnosti javnih preduzeća, a postoji prostor i za unapređenje javne uprave Republike Srpske, prvenstveno njenom digitalizacijom.
– Reformu javnih preduzeća treba posmatrati u tri segmenta – javna preduzeća koja zahtijevaju budžetsku podršku, komunalna javna preduzeća u vlasništvu jedinica lokalne samouprave, te strateška javna preduzeća od kojih se očekuje da budu profitabilna i da budu jedan od izvora prihoda budžeta Republike, čija reforma mora da bude pažljivo sprovedena radi efikasnijeg poslovanja – rekao je Višković.
Neusklađenost obrazovanja i tržišta rada, kaže on, dovodi do strukturne nezaposlenosti, negativno utiče na konkurentnost i produktivnost privrednih subjekata, dovodi do neracionalne upotrebe resursa, a povećava i troškove privrednim subjektima kako bi prekvalifikovali kadar.
– U oblasti visokog obrazovanja, školujući kadar za zanimanja za kojim Republika nema potrebe, stvara se jaz između obrazovnog sektora i tržišta rada i nezadovoljstvo onih koji završavaju fakultete za kojim tržište rada trenutno ne iskazuje potrebu – rekao je Višković.
Kada je riječ o demografskoj situaciju u Republici Srpskoj, Višković je ocijenio da, dugoročno posmatrano, predstavlja ključni problem sa kojim se Srpska suočava, a ostaje kao izazov i u narednom periodu.
– Negativni demografski trendovi dugoročno pogoršavaju poziciju tržišta rada i fiskalnu poziciju i održivost svih budžetskih davanja, smanjujući ponudu radne snage i dovodeći do starenja populacije. Negativne demografske prilike uzrokuju posebne probleme fondovima socijalne zaštite i utiču na adekvatnost ukupnih socijalnih davanja – naveo je Višković.
On je napomenuo da negativna demografska slika zahtijeva da u svim politikama u narednom periodu dominiraju i imaju prioritet one koje utiču na poboljšanje uslova, koji će dovesti do zadržavanja stanovništva na prostorima Republike Srpske i povećanja stope ukupnog fertiliteta.
