Šmitova definicija da je BiH „potrebna administracija koja se može uspostaviti uz spoljnu pomoć“ je čisto okupatorska, jer uopšte ne računa na legalno izabrane organe u BiH nego nastoji da se uspostavi poslušna „administracija“ koja će bez pogovora sprovoditi interese okupatora
Piše: Milorad Gutalj (SRNA)
Kristijan Šmit je do sada „najuspješni proizvođač haosa u BiH“.
Kao turista u BiH proizveo je toliko gluposti /sam je tu riječ upotrijebio/ da je upravo svojim ponašanje BiH doveo u stanje haosa koje može biti prevaziđeno samo ako gospodin „nelegalni proizvođač haosa“ napusti ovu zemlju o kojoj treba da odlučuju njeni građani.
Šmit je rekao da se „nekada u BiH na jednom mjestu u jednom danu kaže toliko gluposti“, komentarišući to što će mu u Sudu BiH, u procesu protiv predsjednika Srpske Milorada Dodika i direktora Službenog glasnika Miloša Lukića, biti traženo da pokaže da je legalno izabran.
Da bi opravdao svoje gluposti koje sprovodi u BiH, posebno u Republici Srpskoj, nelegalni proizvođač haosa oslanja se na silu NATO-a i Eufora.
„Mora se pružiti podrška Tužilaštvu BiH, potrebna nam je administracija u BiH koja se može uspostaviti uz spoljnu pomoć. Nato će pratiti razvoj situacije, ja se sa njima čujem i razgovaramo preko Eufora“, rekao je Šmit.
Šmitova definicija da je BiH „potrebna administracija koja se može uspostaviti uz spoljnu pomoć“ je čisto okupatorska, jer uopšte ne računa na legalno izabrane organe u BiH nego nastoji da se uspostavi poslušna „administracija“ koja će bez pogovora sprovoditi interese okupatora.
Ovim je proizvođač haosa u BiH potpuno razotkrio smisao svog boravka u BiH.
On time poziva indirektno poslušnike koji će podržati njegovu suludu politiku, za koju, nažalost, ima pristalica koje ga otvoreno podržavaju, podilazeći mu da je legalan i pored toga što dobro znaju da je nelegalan.
Nelegalni dalje kaže da su mu potrebni i Srbi i Hrvati, pozivajući sve da se razgovara o poboljšanjima koja su potrebna, vjerovatno misleći na BiH, i dodajući da se „sve stvari mogu postići ukoliko postoji politička volja“. Šmit vrlo dobro zna da postoji ogromna politička volja, ali samo da ode iz ove zemlje u koju se može vratiti kao hiljade drugih turista i ništa više.
Stoji Šmitova tvrdnja da u „BiH niko nije iznad zakona“, ali ne stoji da neki stranac, ovoga puta Šmit, uzima sebi za pravo da mijenja Krivični zakon po svojoj volji i da sudi svima koji ne poštuju njegove gluposti „uvedene“ u taj pravni akt.
Šmitovo ponašanje, kao nelegalnog visokog predstavnika koji nikako ne može dokazati svoju legalnost, da nameće zakone po svojoj volji u zemlji koja ima izabrane zakonom predviđene organe, je za svaku osudu svakog dobronamjernog čovjeka u ovoj zemlji.
Ali, na žalost, zemlja, ili dio zemlje, koja „upija“ Šmitove gluposti i ne reaguje na njih da bi branila svoje ustavno i parlamentarno dostojanstvo – ne zaslužuje ništa drugo osim da bude u službi onih koji joj „misle dobro“.
