Piše: Rajko Vasić
Nikad se ne dovedi u situaciju da prvo sjebeš svoga koji ti koristi, a da onome ko ti škodi ne može ništa.
Lakše je upravljati „Dži-Pi Morgan Čejz Bank“ nego velikom političkom strankom. Postoje programi, algoritmi automatski detektori finansijskog tržišta…
U velikoj političkoj stranci moraš analizirati svakog aktera – od toga ko mu je bio djed, na čijoj su strani bili, da li su mijenjali prezime, koliki im je koeficijent stalnost, a koliki prevrtljivosti, kakva im je veza sa ljudima, da li prodaju so ili klešu kamen…
Tri kadrovska problema ima velika politička stranka:
- Mnogo članova, među kojima je i mnogo kadrovskih aktera, sposobnih za razne pozicije.
- Mnogo pridošlica, ambicionera, šićardžija…
- Lider stranke.
I.
Članove ne možeš imati samo na popisu i svake četiri godine im poručiti: Marš na glasanje. Moraš imati organizaciju koja će ih uvažiti i koristiti one koji su voljni za neki stepen aktivizma. A onima koji imaju neke ambicije za viši stepen, barem otvoriti put.
Uglavnom, nikad nikoga, nijedan mjesec, ne možeš zaboraviti, zabaciti, zaturiti. Svi su oni sami došli u članstvo, pa će sami i otići.
Organizacija posjeduje kadrovski mozaik. Svaki potencijalni akter za neku poziciju, nalazi se u tom mozaiku. Za svakog postoji prateća karakteristika, struka, reference, dometi, stranački aktivizam, kolektivnost…
II.
Kad si velika politička stranka, dugo si na vlasti, pa privlačiš i one koji su na početku bili okrutni protivnci dotične stranke. Oni su tada bili protivnici jer im je to koristilo u nekoj drugoj stranci, gdje su dobijali pozicije. Ali, kako ta stranka ne dolazi na vlast, oni su sve manje protivnici te velike političke stranke. Počinju da repom dižu prašinu, ulizuju se šefu stranke, predu, umiljavaju se…
Takvih ima na hiljade. Članstvo stranke u odnosnoj sredini veoma dobro zna kakvi su to ljudi. Ako ih velika politička stranka primi i da im neku važnu poziciju, to je kao da si SS-ovca stavio u rov sa partizanima.
III.
Lider stranke ima posve drugačije poglede na kadrovski mozaik od organizacije. Ima i drugačiju tehnologiju odabira.
Organizacija ne zna šta lder radi, a lider ne zna, ne zanima ga, šta organizacija misli.
Tako dobiješ mnogo aktera koji nisu izvorno velika politička stranka – „Ja sam oduvijek bio ljubitelj SNSD-a“.
Organizacija, u kadrovskoj politici, mora biti krajnje ortodoksna, jer je lider stranke krajnje liberalan. Najbolje bi bilo kad bi se našli na pola puta. Ali to nikad nije tako, uvijek se nađu posve blizu lideru.
Tako se dobija mnogo regionalnih Eleka od kojih stranka nema nikakvu korist.
Krajnje pitanje je uvijek: Da li želiš vlast na tom području ili imaš neki drugi cilj?
Ako se kadrovski mozaik prepuni takvima, stranka će izgubiti i raspasti se.
Dotad će je na vlasti održavati nesposobna opozicija.
