Karijerni diplomata Zoran Milivojević ocijenio je da je EU pozvala Kanadu da postane njena prva pridružena članica kako bi pojačala otpor politici Vašintona i osnažila ratnu opciju kao dominantnu politiku u Uniji.
Govoreći o ovom pozivu Kanadi, Milivojević je objasnio da se iza toga, prije svega, krije interes elite u Evropi da, osim suprotstavljanja Americi, ojačaju „koaliciju voljnih“.
– Oni žele da se kroz delovanje „koalicije voljnih“ osnaži ratna opcija kao politika koja dominira u EU imajući u vidu da Kanada podržava tu politiku i da je spremna da učestvuje u njoj kroz NATO, ali i direktno, i to vojno-politički, a možda čak i finansijski – rekao je Milivojević Srni.
On je dodao da bi Kanada, koja bi se tome pridružila, svakako dala doprinos i bila pojačanje toj politici, ali i cijelom tom konceptu EU i članica „koalicije voljnih“.
– Drugo je pitanje koliko je to politički i strateški izvodljivo. Već smo videli reakciju Amerike. Treba računati da to SAD neće dozvoliti bar u tom smislu, jer je i američki predsjednik Donald Tramp rekao da je poziv EU Kanadi za pridruživanje neprijateljski čin – rekao je Milivojević.
On je ocijenio da je to kroz NATO manje-više moguće, ali da je teško izvodljivo u slučaju da dođe do preraspodjele u političkom smislu da se Kanada na neki način priključuje EU.
– U bezbednosnoj sferi da, ali u pravno-političkoj mislim da to nije realno – smatra Milivojević.
On je ukazao na to da sa Kanadom jača i britanska pozicija i uticaj pošto je Kanada dio Komonvelta, ali se onda postavlja pitanje šta je EU u cijeloj priči.
– Pošto Velika Britanija nije članica EU, Kanada i Britanija bi na neki način dovele u pitanje pravnu prirodu i suštinu Unije kao kontinentalne organizacije, jer je Kanada prekomorska država – ukazao je Milivojević.
Prema njegovim riječima, to otvara sijaset ozbiljnih geopolitičkih tema koje imaju globalne efekte.
– Ali, u ovoj bezbednosnoj dimenziji, gde EU ima interes da osnaži tu ratnu opciju, Kanada im dobro dođe – rekao je Milivojević.
On je ocijenio da je to granica realnosti da se ta simbioza i brak iz računa ostvare u nekoj praktičnoj politici.
– Krajnji domet ove inicijative je da ona prođe kroz NATO i kroz „koaliciju voljnih“, a u stvari kroz osnaživanje te ratne opcije u ovom trenutku, jer političke elite u Evropi su direktno zavisne od opstanka te ratne opcije – smatra Milivojević.
Prema njegovom mišljenju, nema sumnje da je bilo kakvo priključivanje Kanade EU direktno suprotstavljanje američkoj politici koja se sa Evropljanima ne poklapa ni kao ratna opcija, jer Amerikanci i Rusi razgovaraju i traže rješenje za sukob u Ukrajini.
– Drugo, ova američka politika sa Trampom na čelu je na neki način antiglobalistička. Ona je više suverenistička i tu se oni razlikuju sa ovim elitama u EU. I u Kanadi su direktni protivnici američke politike, koja je, kako je to svojevremeno rečeno u EU, neprijatelj Unije – rekao je Milivojević.
Predsjednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom godišnjeg govora u Evropskom parlamentu u Strazburu, kojem je prisustvovao i kanadski premijer Mark Karni, pozvala je Kanadu da postane prva pridružena članica EU.
Fon der Lajenova je u govoru pozvala na stvaranje nezavisne EU u „otvoreno neprijateljskom svijetu“, pominjući Rusiju i rat u Ukrajini i izbjegavajući da direktno pomene sve zategnutije odnose SAD i EU.
Karni je u obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta pozvao na uspostavljanje „saveza budućnosti“ između Kanade i 27 članica EU, poručivši da je dublje partnerstvo između Kanade i Evrope neophodno kako bi se zaštitile od velikih sila.
