A ići u izbore bez organizacije isto je kao i bez…
Krvavi posao oko organizacije jedan je od prvih razloga zašto je malo velikih političkih stranaka. Kad sve imaš, potrebna je još samo organizacija. A, to je najteže.
Svaki seljanin sa njive reći će da je najteže sa ljudima. Pri tome, on po tvom hodu prašnjavim putem zna kaki si čo’jek i ‘oćeš li mu nazvat Boga il’ ćeš samo proći ko olinjalo pašče.
Ljude se, uglavnom, organizuje prisilom – radno mjesto, ugovor, mobilizacija… To je veoma lak način. Jer, tamo, po raznim osnovama, moraju da dođu. U političku stranku dolaze dobrovoljno. Ako radiš kako treba i dugoročno, moraš da ih uvažiš, kad dođu da se učlane, ili kad ih zoveš da se učlane.
Organizacija je prvi i najbolji način uvažavanja. Da budu dio nečega. Najlakše, u početku, mjesnog odbora. Nekog organizacionog tijela vezanog za biračko mjesto.
U Republici Srpskoj ima oko 2.300 biračkih mjesta. Treba ti, dakle, tri-četiri puta više aktivista koji će to uvažavanje da provode. Oni moraju da rade bez ikakvog svog interesa, nekoliko godina, ili nekoliko mandata. Oni to neće raditi ako nisu u početku uvaženi.
Nakon toga, organizacija se grana. Ima noseće stubove – kadrovske, izborne, izvođačke, kandidatske, aktivističke, raznih secijalnosti…
Za sve to trebaju permanentne obuke, ne samo za kampanju i dan izbora.
Organizacije je horizontalna, ravna ploča velikih razmjera, sa malim uskim vertikalnim stubom, od vrha do nje. Ako je vertikala masovna, debela, velika, horizontala je njiva šeste klase.
Obuka je potrebna jer se aktivisti mijenjaju – neki se udaju, neki žene, neki zapošljavaju negdje…
Idealno je imati organizaciju prije masovnog priliva članstva. Idelano je jer je najbolje da članovi dolaze na gotova pravila i procedure. Kada okupiš mnogo ljudi teško je uspostavljati pravila i procedure. To, unaprijed, nikad nije slučaj.
Druga najbolja mogućnost je da pravila i procedure i cijelu organizaciju uspostavljaš paralelno sa prilivom članstva i rastom stranke. SNSD je to uspio. U zadnji čas.
Zato sam, dok sa irgetovo, prešao bolizu trista hiljada kilometara u toku desetak godina. Znao sam koliko glasova imamo na Krnoj Jeli. Bilo je i drugih koji su prešli toliko i više, ali ne na mom poslu.
I kad to sve obaviš, stranka će doći u fazu kada liderska moć počne da raste brže od političke moći stranke, od efikasnosti organizacije. Lider postaje kočnica. Organizacija počinje da mlitavi, stvaraju se ateromi, mnogo članstvo i segmenti su nezadovoljni… To se može ispravljati, ali se ne smije zapustiti.
Politička stranka mora svakog dana da živi kao politička porodica…
Sve je ovo mnogima poznato i dosadno jer neće da se bave time.
Dosadno je i meni da pišem, jer mi ne treba.
Autor: Rajko Vasić
