Bosna i Hercegovina ponovo čeka odluku međunarodne zajednice o novom visokom predstavniku, s obzirom na to da dogovora između ključnih zapadnih partnera još nema. Tri decenije nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, postavlja se pitanje zašto je BiH i dalje zemlja kojoj je potreban međunarodni arbitar. O ovoj temi, kao i o trenutnoj političkoj situaciji, u emisiju „Uranak“ na televiziji K1 govorio je Aleksandar Vranješ, ambasador BiH u Srbiji.
– Oni su ušli u nepravilnost samom činjenicom da su Šmita imenovali nelegalnim putem, zaobilazeći Savjet bezbjednosti. Nakon toga, jedna nepravilnost vodila je ka narednoj, a nekada bliske saveznice su se posvađale upravo zbog toga – istakao je Vranješ.
On objašnjava da je razdor među međunarodnim akterima nastao usljed različitih pogleda na budućnost međunarodne uprave u BiH.
– Amerikanci su promijenili stav, približavajući se poziciji Rusije da polako treba zatvarati kancelariju visokog predstavnika i prenositi donošenje odluka isključivo na lokalne lidere, odnosno na tri konstitutivna naroda. To je značajan zaokret Amerike, koja je godinama održavala tu međunarodnu upravu na aparatima, finansirala je i koristila svoju moć kako bi podržala njen uticaj. Sada smatraju da je potrebno izvršiti tranziciju, u okviru koje bi budući visoki predstavnik imao ograničen i oročen mandat, uz jasan cilj zatvaranja te pozicije – kazao je Vranješ i dodaje: Sa druge strane, imamo evropski faktor – govorim o Briselu, Londonu, Parizu i Berlinu – koji smatraju da po svaku cijenu treba ostaviti visokog predstavnika u punom kapacitetu i sa neograničenim mandatom, zaobilazeći Savjet bezbednosti i pitanje ruskog glasa – dodao je Vranješ.
Prema njegovim riječima, Evropljani trenutno uslovljavaju Amerikance po pitanju podrške budućem imenu visokog predstavnika. Vranješ se osvrnuo i na trenutnu pravnu nedoumicu u vezi sa rukovođenjem tom institucijom.
– Sada imamo situaciju koju nazivaju vršilac dužnosti visokog predstavnika, što je kategorija koja ne postoji ni u jednom dokumentu. Riječ je o Amerikancu Luisu Krišoku, kojeg je Šmit imenovao za svog zamjenika na prijedlog Stejt departmenta, još u vrijeme Bajdenove administracije. U međuvremenu bi trebalo da do 14. jula usaglase ime novog predstavnika, ali po mojim informacijama, dogovor još nije postignut – kazao je Vranješ.
Vranješ je posebno kritikovao ulogu Evropske unije, ocijenivši je kao kontraproduktivnu u trenutnom političkom kontekstu BiH:
– Zvanični Brisel je postao potpuno destruktivan faktor unutar BiH. To nije nikakav konstruktivan doprinos na putu ka EU, već naprotiv – potpuno destruktivna uloga. Oni smatraju da sve ono što Šmit nije uspio da uradi, treba da završe oni kroz evropske pregovore i klastere, ali primjenom bonskih ovlašćenja pod njihovom direktnom palicom – rekao je Vranješ.
Ambasador BiH u Srbiji je stanje opisao kao dugogodišnju političku agoniju pod stranim uticajem, povlačeći paralelu između američkih i evropskih namjera.
– Bosna i Hercegovina je američki projekat, nastala u Dejtonu kao državna zajednica koja je sve vrijeme pod uticajem SAD. Čitava zajednica je klinički mrtva, a neko je sve vrijeme održava na aparatima. Do sada su to činile SAD, a sada Brisel smatra da bi oni trebalo da preuzmu tu ulogu, dok bi Amerikanci trebalo da se povuku iz procesa odlučivanja unutar tog kolektivnog Zapada na teritoriji BiH – naveo je Vranješ.
On pojašnjava da se suštinska razlika ogleda u pristupu suverenitetu i budućnosti lokalne vlasti.
– Sa jedne strane imate američku perspektivu da Bosni i Hercegovini treba vratiti suverenitet i sistem odlučivanja zasnovan na političkim predstavnicima tri konstitutivna naroda. Oni zagovaraju tranziciju ka lokalnim liderima, što je stav koji je blizak onome što zastupaju Rusija i Kina u Savjetu bezbjednosti. Sa druge strane, imamo evropske partnere koji se predstavljaju kao dobronamjerni, a zapravo po svaku cijenu žele da zadrže ovaj model „kliničke smrti“ BiH. Oni je održavaju na vještačkim plućima i srcu, uz obećanje da će joj, kada jednog dana uđe u EU, izrasti nova pluća – objasnio je Vranješ.
– Njemačka je jasno iznijela stav da BiH vidi kao svoju zonu interesa, a tu ambiciju dijele i Britanci, koji pokušavaju da na sličan način definišu svoju sferu uticaja. Kada je američka administracija, sa dolaskom Donalda Trampa, okrenula leđa Šmitu i zauzela stav da on treba da ode, Njemačka je insistirala na tome da on mora ostati. Za njih je on postao ključni „aset“ – predstavnik njihovih interesa koji djeluje izvan svih procedura i okvira u kojima bi jedna država trebalo da se kreće – dodao je Vranješ.
Vranješ je posebno naglasio kontradiktornost u postupanju Brisela kada je riječ o primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
– Bosna i Hercegovina je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Članovi 1. i 2. tog sporazuma jasno definišu principe i vladavinu prava kao okvir koji stvara prostor za reforme i napredak ka evropskim integracijama. Međutim, isti taj Brisel krši te odredbe. Oni direktno krše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju činjenicom da su sa preko 50 odsto sredstava finansirali sve aktivnosti Kristijana Šmita, koje su u suštini bile usmjerene protiv vladavine prava. Time su direktno prekršili sopstveni pravni okvir na kojem insistiraju – konstatovao je Vranješ.
Vranješ se osvrnuo i na problem funkcionisanja državnih institucija i kreiranja spoljnopolitičkih stavova.
– Zvaničan stav BiH se kreira konsenzusom tri člana Predsedništva BiH; to je jedina procedura za usvajanje spoljnopolitičkog stava. Međutim, bošnjačka strana često uzurpira tu poziciju i iznosi stavove koji su neistiniti. Kada je Lagumdžija u UN govorio o rezoluciji o Srebrenici, nije govorio u ime BiH ili Predsjedništva, već isključivo u ime političke opcije koja ga je tu postavila i u ime jednog od tri konstitutivna naroda. Ipak, oni to predstavljaju kao zvaničan stav države, iako Predsjedništvo o toj rezoluciji nikada nije raspravljalo. S druge strane, kada ja zastupam stav Republike Srpske, koja me je nominovala za ambasadora, to se odmah prikazuje kao kršenje običaja i navodno podrivanje zajedničkog glasa. Tu su na djelu čisti dvostruki standardi – objasnio je Vranješ.
On je zaključio da je održivost države uslovljena strogim poštovanjem unutrašnjeg dogovora.
– BiH može da funkcioniše isključivo ako su sva tri konstitutivna naroda ravnopravna, bez preglasavanja, uzurpacija i diskriminacije – dodaje.
Vranješ je posebno istakao duboku nesuglasicu između zapadnih partnera oko popunjavanja pozicije visokog predstavnika.
– Krišok je sada dobio gotovo izmišljenu titulu – vršilac dužnosti visokog predstavnika – kategoriju koja pravno ne postoji i nije definisana. Što se tiče američke pozicije, njima odgovara trenutno stanje jer imaju svog čoveka na toj funkciji, koji bi tako mogao da ostane u nedogled. Istovremeno, Evropljani pokušavaju da ucjenjuju Amerikance po pitanju imenovanja novog kandidata. Tako su odbili Landija, uz argument da je „previše blagonaklon prema Srbima“. Iako je Marko Rubio zvanično u Kongresu potvrdio da je Landi kandidat iza kojeg čvrsto stoje, Evropljani su ga odbili nakon što su ga doveli u Sarajevo. Oni trenutno pregovaraju, ali je evropski blok čvrsto protiv njega. S druge strane, postoji ideja o imenovanju Francuza Renea Trokaza, koji uživa podršku dela EU, ali su Amerikanci protiv njega. Jednostavno, ne mogu da se dogovore – objašnjava Vranješ i dodaje:
Republika Srpska ima jasan stav, koji srpski član Predsedništva gospođa Željka Cvijanović nedvosmisleno zagovara: što se tiče Republike Srpske, jedino onaj visoki predstavnik koji bude imenovan u Savjetu bezbjednosti UN ima puni legitimitet za zvaničnu Banjaluku. Štaviše, zaboravlja se da bi, prema duhu demokratskih procesa, upravo unutrašnji akteri u BiH trebalo da predlože ime kandidata, umjesto što se o tome odlučuje mimo nas – istakao je Vranješ.
Vranješ se osvrnuo i na predstojeće opšte izbore u BiH, zakazane za 4. oktobar, istakavši nesuglasice unutar opozicionog bloka:
– Konačno znamo ko su kandidati za inokosne funkcije i nosioci lista, kako za parlament, tako i za Parlamentarnu skupštinu BiH. Bili smo svedoci situacija u kojima su se opozicione partije žestoko sukobljavale oko toga ko će biti kandidat za pojedine inokosne pozicije. Sada se opravdano postavlja pitanje kako uopšte mogu da simuliraju jedinstvo tokom kampanje u oktobru, nakon svega što se dešavalo – prokomentarisao je Vranješ.
