U kojoj je učestvovao i Vučić.
Strmina se ponavlja.
U prošloj prevari, u dolasku Vučića i Srpske napredne stranke, bez srpske, bez napredne i bez stranke, učestvovao je Tadić.
Treba sačekati početak trendova, nešto konstantnije tokove, pa zaključivati.
Po najavama i izjavama, koje su nesinhronizovane i nezvanične, ali one i ne mogu da budu zvanične, pošto studenti i „Studentska lista“ nisu ništa u smislu političke artikulacije i artefakata parlamentarne demokratije.
Nu, sada se već može reći da poslije Vučića dolazi gori. Kako uvijek biva. Ovo je početak „kajakalasacije“ srpske političke scene. Nije ni dosad bila baš nešto…
Masovna prevara Srbije izvedena je savršeno. Jeste malo duže trajalo, ali će zato efekti da traju nekoliko puta duže.
Tokom cijelog dvogodišnjeg projekta, učestvovao je i Vučić. Ko hoće, može da se prisjeti koliko je puta Vučić indukovao proteste i blokade, kada oni zastanu i pasiviziraju se, koliko puta ih je javno pominjao i provocirao i tako podjarivao da se reaguje, novim blokadama.
A na kraju. Kako je Vučić mogao da izađe onako rano, prije RIK-a i Ipsosa i ne znam koga sve ne, i da kaže: Ove smo izbore izgubili. I promašio za četiri-pet poslaničkih mjesta.
Za ratobornog Vučića, sve to je bilo neshvatljiva mirnoća. Opet je odigrao svoju ulogu.
Povest masovnih prevara Srbije nije od juče. Gazimestan. Slobo. Niko ne sme da vas bije. A na Kosovu još biju i tamniče Srbe.
Masovne prevare Srbije su direktna posljedica nedostatka u političkoj sceni. Nedostatka političke artikulacije.
Nakon, i u toku, raspada SFRJ, Srbija je dobila SPS kao direktno preobučeni CK. Dobila Svpske vadikale, uzeto ime stare stranke na pragu 21. vijeka. Gde to, bre, može.
I sada ne postoji politička scena. Vučić i Zapad, onaj koji ga je instalirao, uništio je sve. Ni SNS nije stranka.
Na tu pustopoljinu, stupili su sinhronizovani studenti, koji se samo tako zovu. Mnogo ih je, ubjedljivo zvuči. A koliko ih je direktno učestvovalo, to nije bitno.
Sva masovnost, ne samo kod Srba, posljedica je otuđenja jedinke. Milioni ljudi, milioni informacija, na milionima mreža, a mene nigdje.
Pogledajte te face na masovnim protestima, kako zrače važnošću svojih pet minuta, kako sebe i sve okolo snimaju sa opštestvenim oduševlenijem.
Nekad su Srbi bili u ratovima opstanka, sada u blokadama raskrsnica. Pokret „Tri boje semafora“. Iza svega toga stoje pare, mreže NVO, organizacija, softver, selekcija, cilj.
Tragedija Srbije u tome je što je masovnu izbornu podršku dobilo nešto što nije stranka, nije pokret, nije politički program, nije nacionalno, nije državno.
To u Francuskoj ne može da se dogodi, a i tamo su protesti. I tamo je Francuska u kandžama NAM (nevidiljivog amalgama manipulacije), u raljama Zapada. Ali, u Franuskoj se pojavila Le Pen i raste stranka, u Njemačkoj se pojavila Alis Vajdel, i raste stranka. U Srbiji se nije pojavila ni usrana Milica.
Ko će vladati, ako nema stranke, nema pokreta, nema programa…
Vladaće onaj ko je organizovao studentske blokade.
To nisu Vučićevi, nisu oni koji su instalirali Vučića. Ali, Vučić mora da ih prihvati kao da jesu.
Autor: Rajko Vasić
