Politikolog Nenad Kecmanović ocijenio je u izjavi za Srnu da bi odluke Ustavnog suda BiH ubuduće trebalo ignorisati i prestati pridavati im značaj.
– Samo dajemo značaj nečemu što bi trebalo naprosto ignorisati. Ne objaviti u Službenom glasniku Republike Srpske! Ne informisati u medijima! Ne komentarisati u političkim istupima! Ne vraćati se milion puta na iste teme! Ponašati se kao da se ništa nije dogodilo. Ne gubiti vrijeme i energiju, nego raditi ono što smo odlučili – smatra Kecmanović.
On kao dobar primjer pametnog reagovanja ističe odnos prema 9. januaru datumu kada Srpska obilježava Dan Republike.
– Ustavni sud je odlučio da je neustavan, a Srpska i dalje slavi rođendan 9. januara. Uostalom, da su Srbi 1992. pitali Ustavni sud u Sarajevu i „međunarodnu zajednicu“, Srpska ne bi bila ni stvorena. Da ih pitamo sada, 2022. godine, presuda bi bila da mora da se samoukine – navodi Kecmanović.
On ocjenjuje da bi Republika Srpska trebalo nešto da promijeni u svom ponašanju prema političkom Sarajevu i takozvanoj međunarodnoj zajednici.
– Mi konstatujemo da Kristijan Šmit nije visoki predstavnik UN u BiH jer nije prošao odgovarajuću proceduru u Savjetu bezbjednosti. A onda, ipak, komentarišemo njegove izvještaje, izjave i istupe iako nas uopšte ne bi trebalo da se tiče šta misli i radi „jedan njemački turista“. Na taj način mi mu i ne htijući dajemo politički značaj koji mu ne pripada, a ne bismo trebali ni zbog Rusije i Kine čijim negativnim glasovima nije izabran – navodi Kecmanović.
On smatra da zbog prihvatanja rasprave sa muslimanskim Sarajevom, predstavnicima EU, SAD, Velike Britanije i NATO povodom donošenja u Narodnoj skupštini Republike Srpske rezolucije o vraćanju otetih dejtonskih entitetskih nadležnosti „ispada da ni mi sami nismo sigurni u ustavnost i zakonitost naše rezolucije i njenu zasnovanost na Dejtonskom sporazumu“.
– Pružimo im priliku da polemišu, zanovjetaju, izmišljaju, obmanjuju, umjesto da im kažemo: „Pismeni ste, pa pročitajte šta piše u dokumentima koje ste sami napisali, potpisali i garantovali“. I tačka! – naglašava Kecmanović.
On smatra da je isto i sa posljednjom odlukom Ustavnog suda BiH odnosno sa inostranim sudijama koje „drže kontrolni paket“ za donošenje odluka i nikada nisu propustili da „presude u korist Bošnjaka“.
– Potvrdilo se to desetinu puta i nije potrebno da se ponovi još stotinu puta. Inostrane sudije su zamjena za visokog predstavnika i bonska ovlašćenja, a pod krinkom politički nezavisnog domaćeg pravosuđa. Najzad, stranci su Dejtonskim sporazumom predviđeni kao privremeno rješenje i oročeni na deset godina, pa im je vrijeme upotrebe isteklo. I šta o tome ima da se ubjeđujemo – ističe Kecmanović.
Ustavni sud BiH utvrdio je u četvrtak, 26. maja, da pojedine odredbe akata Narodne skupštine Republike Srpske koje je osporilo 15 poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH nisu u skladu sa Ustavom BiH, zbog čega ih je ukinuo.
Odlučujući o zahtjevu 15 članova Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH za rješavanje spora između BiH i Republike Srpske, Ustavni sud BiH utvrdio je da postoji spor u vezi s donošenjem osporenih odredaba deklaracije i zaključaka Narodne skupštine Republike Srpske o vraćanju prenesenih nadležnosti sa BiH na Srpsku u oblasti pravosuđa, odbrane i bezbjednosti, indirektnog oporezivanja i drugih pitanja.
