Piše: Rajko Vasić
Ljekari, glumci, anarhistički junci, ekonomisti, nacionalisti, pravnici, stipendisti… nisu za taj posao.
Milan Miličević je osramotio i sebe i Srpsku demokratsku stranku.
Usro i šefa i stanicu.
Krivica nije na SDS-u. Krivica je isključivo na Miličeviću.
Ako hoće da poptuno unište SDS, izabraće njega za predsjednika.
Istina je da je Miličević naslijedio podrepaško, podaničko vođenje SDS-a. Ali članstvo ga ne bi sprečavalo, ni kaznilo, da poptiše Plan za imovinu jer je to plan za Republiku Srpsku.
Unutar stranke nema jake stranačke ličnosti koja bi mu mogla naškoditi zbog toga.
Miličević se mogao oduprijeti da je politička ličnost. Za politiku su potrebni politički ljudi, ne zato što je to neki veliki zanat ili nedokučiva nauka. Već zato što je to kompleks znanja koji je potrebno imati uz svoje lične i karakterne reference, takođe potrebne za politiku.
Zato postoje političke nauke. Jer je to kompleks znanja. A ne postoje hemijske nauke.
Ako nemaš političke ljude na čelu stranaka i u politici, upravljanje i njima i nacionalnom i deržavnom politikom, preuzeće neko drugi.
I politički Ljudi mogu da se podrepe, da se podjarme i da obavljaju visoke felacijske dužnosti. Mogu, ali nije pravilo. Kod svih drugih je pravilo. Pošto ne vladaju znanjima i scenom.
SDS-ov problem je što je taj sindrom nepolitičkih ljudi nasljedan. Zato će završiti svoj put na sljedećim opštim izborima.
Druga nacionalna stranka, u Republici Srpskoj, ne može se, više. Jer je previše faktora, zapadnih prije svega, na sceni, koji to neće dozvoliti.
Milan Miličević, ne zna šta radi, ni kad radi dobro. Ali smrad se nezaustavljivo širi.
