Piše: Rajko Vasić
Kad igra tzv. reprezentacija BiH, svi moramo da navijamo za taj bjeloljiljanski bulumentarijum iako to nema nikakve veze sa Republikom Srpskom. I da trpimo provokacije muslimana po srpskim naseljima. Apsurd te reprezentacije je što muslimani ne navijaju za nju jer je muslimanska već navijaju jer je bosanskohercegovačka. A nije bosanskohercegovačka. To je reprezentacija BiH23.
Dvadeset i tri odsto ima svoj Ustavni sud. Svi su obavezni da poštuju odluke Suda u kome nema Srba. A i kad ima Srba, to ne pomaže puno, jer Ustavni sud zaviruje u svaku kesu sa pijace, ko susjetka-tračara. Radi nelegalno. Radi ono što nije posao Ustavnog suda.
Nelegalni visoki predstavnik, nelegalno imenovan, od nelegalnog tijela zvanog PIK, predstavlja BiH23 i radi u interesu dvajestrećaša. Ako to ne poštuješ, neustavni sudovi sude i skidaju te sa direktno izabrane funkcije. Jer to odgovara BiH23. Ako se slučajno neko, poslije toga, javlja u javnosti, apotekar Bakir ima lijek: Ukloniti silom.
Dvadeset i tri odsto je instaliralo izvjesnog Željka Komšića u Predsjedništvo. On ne predstavlja nikoga, ni Hrvate, ni muslimane. Ali svi moraju da ga uvažavaju kao da predstavlja muslimane i cijelu Bosnu.ba. Željko Komšić je šesnaest crnih godina torture nad Hrvatima i Srbima. On je koncentrisani simbol terora 23%.
Dvadeset i tri odsto je juče preuzelo Komisiju za nacionalne spomenike. Ona je zapisana u Dejtonskom sporazumu. Mada bi trebalo da se zove Komisija za tronacionalne spomenike. Ali, unitarizam je u pitanju.
Zapad ne zna da je nacionalno nešto neke nacije, već je nacionalno državno. A na prostoru BiH nema države i u tom smislu nešto nacionalno ne može da postoji.
U Komisiju su vraćeni dva stranca i u njoj bi, da je imenovan, bio samo jedan Srbin među njih četiri. Srbi, Republika Srpska, pokrivaju 50 odsto naseobine BiH, a imaju samo jednog predstavnika u Komisiji. To znači da Komisija treba da određuje sve o srpskim spomenicima u Republici Srpskoj. U prvoj fazi. U drugoj fazi će crkve i hramove pretvarati u džamije.
Dvajestrećaši su u političkoj javnosti takođe dominantni. Oni istupaju i određuju ko mora doći na sjednicu, ko ne smije da ode, koji dnevni red mora da se usvoji, šta mora hitno… Pri tome se ne poštuje nikakva procedura, ustavnost, zakonitost niti postoji najobičnije poznavanje mehanizama parlamentarne demokratije.
Juče, onaj neki ratni akter, vezan za boravak mudžahedina, govori o Domu naroda BiH i kaže da nekih sedam ne mogu da uslovljavaju i odlučuju u ime većine jer parlament tako ne radi. Nije parlament, već Dom naroda, koji ima predstavnike tri naroda, dakle, trećine. Ali, Džafer sve zna, sve određuje i svemu se nadređuje, jer pripada većini od 23 odsto.
…
Teror 23 odsto je sveobuhvatan i svakodnevan. Ovo je samo nekoliko zrnaca pijeska iz ogromne Sahare unitarizma u „BiH“.
„BiH“ je, danas – politički, ustavno, međunacionalno, kolonijalno – najmračnije mjesto na zemaljskoj kugli. Srednji vijek je bio krvav, ali nije bio ovako torturijalan.
