Piše: Rajko Vasić
Sitni političari mogu da razjedu svaku nacionalnu borbu. Jer ne razumiju, nisu u politiku došli sa nacionalne pozicije. Jer stalno gledaju kome bi se dodvorili, ko bi im pomogao da ne budu sitni, da budu krupni. A, takav ne postoji.
Rasparava u Narodnoj skupštini Republike Srpske o deklaraciji o zatvaranju OHR-a istjerala je na površinu, opet, milijarditi put, svu političku piljež i sitnjariju.
Oni iz SDS-a srbuju, od Kulina bana. Pominju Šarovića. Nisam registrovao da li pominju Karadžića.
Onaj Ćorkan Vukan opet našao priliku da pravi cirkus od Narodne skupštine. I pri tome laže, kako Republika Srpska stalno izaziva tenzije sa Federacijom, pa OHR mora da bude tu. Niko ne izaziva tenzije sa Federacijom. OHR izaziva tenzije sa Srbima i Srpskom.
Deklaracija o zatvaranju OHR neće ništa promijeniti. Ona za to nije i oblikovana u ideju. To je hiljadita prilika da se pokaže političko nacionalno jedinstvo.
Političko i nacionalno jedinstvo bi bila poruka koja bi otišla na više adresa – sarajunitaristima, neonacističkoj EU, njemačkim teritorijalističkim apetitima, Zapadu uopšte, našim prijateljima u Moskvi i Pekingu…
Da je tog jedinstva bilo, Njemačka se ne bi usudila da nametne Šmita bez procedure u UN. Ovako, znali su da ga ovdje čekaju „šmitulje“ i „šmitalji“ i da će mu opravdati svaku njegovu ustavnu i nepravnu krvoločnost prema Srbima i Srpskoj.
I, danas, jedinstvo, opet, ne može. Samo srpski izdajnici mogu da se bave politikom, a da nikada ne kažu šta hoće, zašta su, kako bi radili.
Republika Srpska je u ratu opstanka podnijela ogromne vojničke i civilne žrtve.
U miru, danas, takođe stalno podnosi velike žrtve. Zbog ovih kordona sitnih političara. Nacionalnih izdajnika. Brabonjaka.
