Piše: Rajko Vasić
Dugotrajna tortura svijesti, koju provode mediji, Zapad i nerefleksni srpski političari, a zbog latentne istorijske osobine Srba da sve prepuste i zaborave, dovela je do toga da se u kolektivnoj javnosti BiH smatra normalnom državom.
BiH nije naša država, nije srpska država.
Republika Srpska je naša država.
Sutra bi u osnovne škole trebalo uvesti predmet Dejtonski sporazum. Već u trećem razredu.
Ova Bosna i Hercegovina nema nikakve veze sa onom koja je nametnuta ili dogovorena u Dejtonu.
Cijela podložna struktura, precizno ustanovljena u Ustavu, koji je dio Dejtonskog sporazuma, odvojena je i zatrpana muljem, a sadašnja BiH je izgrađena na tom mulju i smradu, kao sojenica na staklenim nogama.
Zapad, sitni zapadaši, koji imaju sa sobom neootomanske kolaboracioniste, muslimane, sarajmuslimane, druge se ne pita, držaće ovakvo stanje dok mognu. Kada procijene da ne može dalje, pokrenuće ograničene sukobe i opet pokušati da okrive Srbe.
Republika Srpska treba da se sprema i za takav scenario.
Opšti okvirni spisak laži:
- OHR je laž;
- Visoki predstavnik, onako kako se predstavlja, laž je;
- Sadašnji namjesnik u OHR-u, lažan je;
- PIK je laž;
- Bonska ovlaštenja su laž;
- Sudstvo i Tužilaštvo su lažni;
- CIK je laž;
- UIO je laž;
- Oružane snage su laž;
- Savjet ministara je laž;
- Ministarstva u Savjetu ministara su lažna;
- Sve osim deset dejtonskih nadležnosti, navedenih u Ustavu BiH, kao nadležnosti zajedničkih institucija, lažno je…
Prvi dio je laž zapadnih stranaca-usranaca. Drugi dio je neustavan.
Bosna i Hercegovina je jedina zemlja na svijetu koja funkcioniše bez Ustava.
Cijeli spektar laži doveo je do toga da je muslimanska većina u BiH – laž. Muslimani svojim brojem ne znače više od trećine. BiH je zemlja trećina. Tri konstitutivna naroda. Broj pojedinih naroda uopšte nije bitan. To što muslimana ima najviše jednako znači kao i to što i Francuza ima pedeset miliona.
Ove laži treba svakodnevno predstavljati i ponavljati. Politika je, danas, u eri totalitarnih medija, neprestano ponavljanje. Jer se drukčije ništa neće čuti.
Srpska uljuljkanost, srpsko puštanje vode da teče, srpska nebriga o sebi, mora da se, takođe, svakodnevno razbija.
Srbi sve mogu da prihvate, kao što su prihvatali otomansku okupaciju.
To vodi u nestanak.
Sa tim mora da se prestane.
Republika Srpska to još uvijek može.
