Piše: Rajko Vasić
Savo Minić podnosi ostavke ko Mesi što daje golove.
To je teror nad institucijama Republike Srpske. Nad Republikom Srpskom. To je ponižavanje Republike Srpske.
Dok Balonačelnik, u svojstvu analfabete amatera, odlazi u London i EU na obuke za destrukciju političke scene, dok Zblanuša, ubogi kandidat za predsjednika Republike, mora da bude sam sebi šef Izbornog štaba… nad institucijama Republike Srpske natkrila se cirkuska šatra.
Vlasnik cirkusa je neki Šmit, a žongleri su oni iz CIK-a, iz Tužilaštva i Suda BiH, oni iz Sarajevskog političkog kruga.
Republika Srpska mora da bude Stenmark, da vozi taj neprestani mikroslalom, da prođe kroz sve neustavne kapije i da stigne na cilj, sutra ujutro. Pa sve ponovo.
Svega toga ne bi bilo da je opozicija Republike Srpske za Republiku Srpsku, državu, po Dejtonu i Ustavu dejtonskom. Da je srpska opozicija. Da je u najtežim vremenim poslije rata stala na stranu Republike Srpske.
Meni je jasno da njihovi glaveni lonci nemaju taj kapacitet. Oni nemaju nacionalnu svijest. Ako bi se, kojim čudom pokušali da priključe srpskoj nacionalnoj svijesti, to bi bilo kao kad bi drveni radio RR Niš priključio ma 110 kilovolti.
Njihov um je voajerski, sitnošićardžijski, ćorkanovski. Svi su oni ćorkani. A njihova je nesreća što im je Šmit Švabica. Meni je jasno, ali njima nije jasno.
Njima su rekli da imaju podršku „naroda“. I oni su povjerovali. Da je laž, vidila je, ubrzo, Jelena, kad su „njeni“ glasovi nestali ko pljeva na vjetru. Ona je vidila, ali nije shvatila.
Sada vode Analfabetu Amatera na obuke i kurseve. Zašto to rade ako ima podršku birača?
Da je tih deset srpskih protuva stalo na stranu Republike Srpske, Srpska bi se lakše borila, ne bi se ovako ponižavala.
Nacionalna politička scena Srpske mora da stvori antitijela, da ovakve protuve sasijeca u samom zametku. Da nikad ne dođu do obuke u Londonu.
