Piše: Rajko Vasić
Aktuelno na tapetu je neka gospođa koja je prešla odnekle i postavljena na neko mjesto, a ima napumpane usne i nema fakultet, kako kažu.
Gospođa se onda obrati javnosti i pokaže je. Diplomu. Što je bespotrebno. Jer danas, kogagod fakulteta diplomu pokažeš, nema razlike. A nema razlike ni da li je stvarna ili je kupljena ili poklonjena.
Takvih gospođa, napumpanih, ili onih koje se ovog časa pumpaju, ima koliko ni sam Bog ne može da stvori.
Zašto je, onda, u pitanju dotična? Nije ona u pitanju. U pitanju je rulja. Koja je u vijeku M&M (medija i mreža) dobila ogromnu pozornicu, mnogo veću od onog prekotarabnog pojasa sa komšijama i jetrvama.
Ta rulja je uvijek ista. Ona je ista bila i u turskom dobu. Ona je stara koliko i Vinčanska kultura. Samo je njen uspon fenomenalan. Od jetrve do Roling Stounsa. Do ogromne pozornice i publike.
Za M&M rulju nije bitno ko je „tema, meta, cilj“. Bitno je da ne može da se brani, da je nezaštićen, da je zbog nečeg poznat u javnosti, nebitno, da li je mali ili veliki, sitan ili krupan, važan ili nevažan. Preko njega će M&M rulja da bude velika, krupna i važna.
Jedno vrijeme će imati besplatnu apoteku za sebe. I napumpanu legitimaciju moći. A ruljakcijom ništa neće ispraviti, ako je nešto neispravno. Neće, jer ne može i jer nije zadužena za to.
Sve te pojedinačne pojave nastale su, zakonito, nakon rušenja SFRJ, bez obzira kakva je to država bila, a u čemu je učestvovala i rulja. Razne, mnogobrojne, krvoločne rulje.
Kakogod se, na kraju, završi ruljašenje, dotična jedinka će biti oštećena, obilježena, oblaćena, ponižena, možda i upropaštena.
Ako za bilo šta i ima raloga, za osudu, smjenu… to ne može da radi M&M rulja.
Koja se, zaboravih, ne satoji samo od svakodnevnih ljudi u anonimnim komentarima, već i od političkih aktera, medijskih službenika crtica novinara…
