Piše: Rajko Vasić
A njih je mnogo, nakon dvadeset godina teških jalovih borbi u redovima izdajničke usrane, promuslimanske i zapadnonakurnjačke opozicije.
Kad si velika stranka, imaš mnogo i svojih amebicionara, kojima je to jedini razlog „bavljenja politikom“ i ulaska u stranku. Pored onih koje moraš uzeti jer ih blagoljubljivo nameću razne moći, od službi do majkuna. A nemaš toliko svojih da ih žrtvuješ za tu najezdu.
Nakon dvadeset godina vlasti, stanje nije jednostavno ni lako.
Nadiru:
- Članovi raznih stranaka opozicije, naročito oni koji su osjetili slast neke funkcije.
- Dugodišnji simpatizeri opozicije, pritajeni akteri, nemoj da se ističem, koji su mnogo proveli u čekanju na nešto.
- Razni enveojci koji su ostali bez jasala.
- Medijaši, koji su služili u regimentama stranaca i sarajmuslimana, dobro plaćani, a kojim su pipe isto presušile.
Svi oni daju različite znake, neki reže, neki otvoreno mašu repom. Oni koji reže, misle da će vlast poletiti da ih smiri. Oni koji repom dižu prašinu, misle da će se tako prikriti neki prelazak, odlazak i to.
Sve je to neupotrebljiva bulumenta. Ali vlast već ima mnogo takvih pa još jedna brigada trećepozivaca neće mnogo škoditi. Škodiće političkoj stranci i organizaciji, jer će mnogi, opet, ostati neuobzireni i pasivizovati se. To niko neće ni zapaziti.
U velikoj stranci više se cijeni jedno mjesto u Domu naroda, nego hiljadu dugodišnjih aktivista u šezdeset opštinskih odbora.
Dok se provodi ideja, organizacija će to podnositi.
Kad organizacija vidi da svako radi za svoju korist, srušiće se sve.
