Piše: Rajko Vasić
Potrebno je uzeti u obzir mnogo kapitalnih činjenica i trendova i ne izlaziti u javnost kao da svraćaš na seosko prelo.
Ključni je Aneks 10 Opšteg okvirnog sporazuma. Taj aneks 10 dosad nije bio ključan, nije bilo važno šta u njemu piše. Ako se, pak, želi nešto promijeniti, Aneks 10 je ključan.
Sve što su radili visoki predstavnici, osim Šmita jer Šmit nije ništa, ne stoji kao ovlaštenje u Aneksu 10. Najkonkretnije što tamo stoji je nadležnost za tumačenje civilnog dijela Opšteg okvirnog sporazuma. Tumačenje.
Šmit nije visoki predstavnik. Njega niko ne može zamijeniti. Ako se nekoga imenuje, uz saglasnost Savjeta bezbjednosti UN, on će doći kao visoki predstavnik, ali neće zamijeniti nikoga. On će doći nakon nekolio godina interegnuma.
Visoki predstavnik nema nikakva ovlaštenja koja bi se mogla prenijeti na „domaće institucije“. Sa tom sintagmom uopšte ne treba operisati. To bi značilo neko, ustavno i dejtonski, neutemeljeno ovlaštenje za unitarizaciju.
Zatvaranje OHR-a! Dobro je da Narodna skupština Republike Srpske donese Deklaraciju u zatvaranju OHR-a. Dobro je da Srpska ima taj stav. Nu, od toga će samo Stevandić imati koji polupoen i ništa više.
Strane – Republika Srpska, Federacija BiH, Republika BiH, koja je tim činom nestala, Srbija i Hrvatska – u Dejtonu su potpisale da prihvataju visokog predstavnika i njegov ofis. Jedino te strane mogu da se saglase da se VP i OHR zatvore. Ja bih volio da se zatvore ali treba koristiti: prestanu sa radom.
To, sa stranama, nije moguće izvesti. RBiH više ne postoji, npr, Federacija nije tako jedinstvena kao u Dejtonu…
Neku odluku o zatvaranju OHR-a bi mogao donijeti Savjet bezbjednosti prilikom rasprave o imenovanju VP, kada bi zaključio da više ne treba visoki predstavnik u BiH. A, i za to treba saglasnost svih. Odnosno, pogodan mozaik moći. Kao što je pogodan mozaik moći omogućio dolazak samozvanca-usranca Šmita.
Jedina smislena politika Republike Srpske jeste svakodnevni rad i jačanje samostalnosti Srpske.
U pogledu samozvanog Šmita, vlasti Srpske su uradile mnogo. To je mnogo oslabilo i poziciju OHR-a.
Neko ko je dobio saglasnost Savjeta bezbjednosti UN neće skoro biti imenovan. A to, opet, znači da treba raditi na samostalnosti Srpske, a ne čučati čekajući govnara.
Kad BiH može bez američkog ambasadora, može i bez visokog predstavnika.
