Piše: Rajko Vasić
Politika nije javna stvar. Inače bi svako bio priveden na glasanje i pred komisijom zaokružio za koga glasa. I potpisao se punim imenom i prezimenom.
To što ljudi, koji tajno glasaju, uzmu pravo da javno učestvuju u politici, to je njihovo mišljenje, da učestvuju, posljedica je lažne transparentnosti svega, od gologuzja do države, i mađioničarskih zapadnih trikova o važnosti jedinke, koja ima prava da promijeni pol, bude peder i traži preraspodjelu vlasti mimo bilo kakvih izbora.
Kod nas je to i poljedica dugotrajnog seoskog života u kome je dvorište, taraba i doseg pogleda stoljećima igrao ulogu u formiranju koordinata o svijetu, vijeku i ljudima.
U Republici Srpskoj je sve to, takođe prisutno.
Bolan je prelazak iz SFRJ, bratstva i jedinstva, u vlastitu državu.
Široka mogućnost izbora, cenzus, omogućila je svima da se „bave politikom“. Svaki odbornik misli da se on bavi politikom. Ali, to misle i njegove tetke, strine…
Politička neukost, pri tome, katastrofalna je. I ona se demonstrira u javnosti. Suđenje predsjedniku Republike Srpske, sve to pokazuje. Ali zbog te neukosti, malo ko će to da secira na principima politčke sociologije.
Vrhunski izdanak tog jetrvašenja, mržnje i neukosti, dolazi od nekog sitnog prisarajskog SDS-ovca koji važno izjavljuje: Eto vam ga, branite ga, mi nećemo u to…
Drugi potežu Poplašena, a ne razumiju da slučaj Poplašena i slučaj Dodika nemau nikakve veze. Ni po izboru, ni po legitimitetu.
Treći će da kaže ne može niko da se krije iza Republike Srpske. Ali, niko neće da kaže da se i najgorem predsjedniku Srpske, ne može suditi sa „nivoa BiH“. Jer taj nivo ne postoji. Tužilaštvo i Sud su neustavni.
Zajedničke institucije nisu nadležne nad Republikom Srpskom.
Republika Srpska je država. Ima svoj Ustav, svoje Tužilaštvo i svoje sudove.
Nažalost, ima i svoje političke budale.
