Piše: Rajko Vasić
Šef javne kuće, Mithad Marfi, otišao.
Saraj-Čador pokreće prvi februar kao dan Saraja. Tada je, vele, neki Otomanac napisao ćage o osnivanju tog naselja. To što su Rimljani bili na Ilidži, to ne postoji. Kao što, za taj sarajčadorski kotlinski vizir, ne postoji ni država Republika Srpska.
Razumijem da se muslimanski akteri ne razumiju u politiku. Oni nemaju naciju i nikad nisu imali državu. Bez toga, nemoguće je posjedovati političko, kao neophodnu prvu ugradnju u politiku i sve ostalo.
Ali ne razumijem da ne mogu da shvate par činjenica prije Dejtona i poslije Dejtona. Da ne mogu da pročitaju par članaka, ako ne mogu knjiga, o tome šta je država, šta je federacija, šta je konfederacija…
Na sve te kotlinske mrakove, još je i Srbija došla u Banjaluku da slavi Sretenije, Dan državnosti Srbije.
Reis, koji bi trebalo da bude najnačitaniji i najumniji kod muslimana, jer ima vremena i ne bavi se trivijalijama, izjavljuje da Vučića i Dodika treba zaustaviti jer ugrožavaju… nisam dalje čitao.
O nekim usranim Reufima, da ne govorim.
Sarajski politički krug, i sirotinjski živalj, u teškoj su situaciji. Umro sultan Alija. Umro sultan Sulejman, snemogo sultan Bakir. A od ovih, sada na sceni, ni sultana ni kurtana.
Iza svega stoji ubjeđenje, ne samo reisa i Reufa, već i masovnog muslimana, da su muslimani, Saraj-Čador, pobijedili u ratovima, da je BiH Bosna, a da je Bosna muslimanska, da su ovi Srbi ovdje ostali pod okupacijom i da mogu eventuano da donose kahvu i premještaju pljuvaonice. Hrvati treba samo da daju svoju zemlju, da prođe hrvatski plinovod koji je muslimanski.
Muslimanima niko neće nikad objasniti da u toj BiH nemaju ništa. Osim pet kantona. Kanton je, inače, stara otomanska riječ. Kad bi počeo da to objašnjava, bio bi obješen na Baščaršiji. Ni do Bentbaše ne bi stigao.
Muslimani će, ipak, morati da shvate, poslije ratova koje su pokrenuli u BiH, Alijina žrtva mira za BiH, da su oni spašeni u Dejtonu.
Da je BiH, dejtonska BiH, asimetrična konfederacija, samo spas za njih, da ne odu do šarafa i kojekuda. Da nije njihova. Da ništa nije njihovo. Da nemaju pravo da bilo šta kažu o tome čija zastava će da bude u Banjaluci. Banjaluka je u državi Srpskoj. To je, za Sarajevo, druga država.
U Dejtonu, niko nije znao šta će s njima. Nisu htjeli da ostanu u ostaku Jugoslavije. Sad bi bili na konju. A mogli bi i preduzimati šetnje protiv Vučića.
Ovako, a oni to ne mogu da shvate i neće nikada shvatiti, nemaju, više, prava, na bilo kakavo sranje, ispad ili rat.
