Piše: Rajko Vasić
Tri decenije traje neuračunljivo, ili namjerno, ili plaćeno srpsko podilaženje Sarajevu, smatranje Sarajeva državom, žvivljenje u BiH umjesto u Republici Srpskoj, odbrana Republike Srpske u Sarajevu…
Analfabet amater, kandidat Blanuša, izjavljuje da je jednak i srpski i muslimanski glas na izborima.
Jesu glasovi jednaki, ali ciljevi nisu.
Zašto bi neki Kozarac listom glasao za Srbina? Ne postoji objašnjenje.
Balonačelnik Balonjuke, neiživljeni Makaki, dozivao je gradonačelnicu Sarajeva u posjetu, vodao je po centru grada.
Babalji, Šarovići, Pandurevićke, Crnodanci, Borenovići… bore se za mjesto u Sarajevu, ko da je na Marsu, a Mars prekriven zlatom. Jer ništa ne mogu da budu u Republici Srpskoj.
Ta količina opozicionara, pola opozicija pola izdajnici, nije dovoljna da poremeti političku scenu Republike Srpske i opstanak. Ali je opasna zato što njen uticaj prelazi birače i glasače.
Bez ikakvog političkog programa, bez putokaza za Republiku Srpsku. Oni nikad ne govore o Republici Srpskoj, o njenoj budućnosti, o državi Srpskoj, o Dejtonskom sporazumu, o Ustavu BiH i mjestu Republike Srpske u tim međunarodnim dokumentima. Ali, pozivaju birače i dobijaju glasove za svoje želje u pozicijama.
Njihovo jedino obrazloženje je da se bore protiv vlasti koja je kriminal. Protiv režima koji sve uništava. Oni ne mogu da obrazlože zašto ti birači dvije decenije glasaju za kriminalce i nenarodni režim.
Oni se bore protiv Dodika koji im je simbol za sve. Isto tako se protiv Dodika bori i Sarajevo. I neonacistička EU. Oni su, zajedno sa Američanima, od Dejtona eliminisali stotine Dodika raznih nivoa. Što bi svakoj budali trebalo da otvori oči. Da nije problem Karadžić ili Dodik, već je problem Republika Srpska.
Nacionalne političke snage u Republici Srpskoj moraju ovu godinu dana, do izbora, da iskoriste da Srbima i javnosti objasne, na razumljiv način, bez ekvilibristike i suve intelektualike, da opozicija, zajedno sa Sarajevom i Šmitom, radi na uništenju Republike Srpske. Jer, to je cilj Brisela i sarajmuslimana.
Mi smo Rusi u Ukrajini.
Politička borba se vodi između političkih programa, a ne vodi se između nacionalnih snaga i izdajnika.
Tu ne može da bude milosti.
