Piše: Rajko Vasić
Problem dnevne politike u tome je što ne može da postavlja čiste modele na uvid javnosti, ne može da kategorizuje trendove i aktere, ne može tokove i poteze da nazove stvarnim imenima. Za to su potrebne sociološke, politikološke, naučne alatke. A, javnost to ne razumije.
Politika mora da se predstavi najširim masama, ne samo glasačima, ne samo obrazovanima i upućenima, već, praktično svakom, ko dođe do neke vijesti, i ko je za sve drugo neobaviješten.
Stoga, često izgleda da politika govori uvijeno, da kukulji i mumulji, da prikriva ili izbjegava istup ili ocjenu. Iako treba uzeti u obzira da je u politici većina onih koji ne umiju to da kategorizuju, ne znaju gdje su i šta rade. Ali, politiku i ne vodi većina.
Tako je i sada, u slučaju destrukcije srpskog jedinstva protivpravnog, demokratskog i ustavnog nasilja izvjesnog diktatora Šmita.
Vlast izbjegava da opoziciju nazove izdajnicima, jer mora da ima obzira prema biračima koji su glasali za njih.
Dok opozicija ne mora da ima obzira prema biračima koji su glasali za njih. To najbolje pokazuje slučaj Balonačelnika u Balonjuci. Njega ne zanima 50.000 birača koji su glasali. Ali, ni tih 50.000 birača ne zanima šta radi Balonačelnik za koga su glasali.
To je savršen obrazac koji provodi Zapad. Stvoriš vještačku vezu između kandidata i glasača, a za kandidata odabereš ambicioznog, narcisoidnog, analfabetskog, ucjenjivog, potkupljivog.
Upravo to je cilj cijele ove farse sa „Visokim predstavnikom Šmitom“. Da se na čelu Republike Srpske nađe neko po toj formuli. I, onda, sve je završeno za dva mandata. Kao Kosovo i Metohija.
Opozicija Republike Srpske:
- ne radi za svoj politički program,
- ne radi za svoje birače,
- ne radi za Republiku Srpsku,
- radi za neonacistu EU, Šmita i zapadne destruktore srpstva,
- radi za muslimanske unutariste koji čekaju poništenje Republike Srpske i proglašavanje ovog područja bosanskim, muslimanskim.
Vlast je, sada u komplikovanoj situaciji.
Protiv neprava, ne možeš da se boriš ni pravom ni nepravom, jer nije ratno stanje. Mora da prihvata izbore kojima se, nezakonito, neustavno, poništavaju prethodni demokratski izbori.
Na taj način je pod ucjenom opozicije, primorana da radi isto ono što i opozicija, protiv Republike Srpske.
To je slabi na izborima.
Akivirala se latentna mržnja prema SNSD-u i Dodiku. Ona se prikriva neutralnošću, tobožnjim razočaranjima, osudom neodlučnosti, zamjerkama saradnji sa Vučićem, a što je dovelo do ovoga…
Ali, pozadina svega je mržnja prema SNSD-u koja indukuje toliko glasova „protiv“, od kojih živi opozicija. Da nije toga, stranke sa Temze i iz Teslića ne bi dobile ni po dvadeset hiljada glasova.
Ako bude tih neregularnih Izbora, izlaznost će biti umanjena. Ali će se, svejedno, detektovati koliki je nivo elektriciteta glasova „protiv“ i koliki je aktivizam organizacije SNSD-a. Kao i koliko su birači, uopšte, razumjeli sve poteze vlasti, koji su se odigravali u Narodnoj skupštini Republike Srpske. I koliko su shvatli da izdajnička opozicija radi na uništavanju Republike Srpske. Koliko im je svejedno za Srpsku.
