Crnogorski ministri: Đukanovićev „majbah“ ćemo prodati

10
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

– Naša ambicija je da od Crne Gore napravimo novi Luksemburg i od te ideje nismo odustali. Da bismo u tome uspeli, moramo da promenimo brojne loše navike koje su ukorenjene u crnogorskom društvu. Možda je najbolja ilustracija koliko je bio iskrivljen sistem vladanja u našoj državi to što je predsednik Crne Gore Milo Đukanović imao na raspolaganju dva službena vozila marke „mercedes majbah“, koji koštaju po 650 hiljada evra – rekli su intervjuu za Nova.rs ministar finansija Crne Gore Milojko Spajić i ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović.

Milojko Spajić i Jakov Milatović, pripadaju grupi mladih ljudi koji su, nakon izbora održanih u avgustu prošle godine, odlučili da se vrate u Crnu Goru i da svoje znanje i radno iskustvo ponude državi iz koje potiču.

Kao finansijski sturčnjaci, koji su obrazovanje sticali po različitim svetskim metropolama, Spajić i Milatović su se u potpunosti uklopili u koncept stručne Vlade Crne Gore, na kojoj se insistiralo nakon smene Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića.

Spajić je kao nestranačka ličnost došao na mesto ministra finansija Crne Gore, a tamošnja javnost ga je upoznala još za vreme parlamentarnih izbora, kao člana savetničkog tima Zdravka Krivokapića. Po struci je magistar finansijskog inženjeringa, osnovne studije je završio na japanskom jeziku kao stipendista japanske države. Master diplomu je stekao u Parizu, a radio je i na Vol Stritu, Singapuru i u Tokiju.

S druge strane, Jakova Milatovića je za mesto ministra ekonomskog razvoja preporučilo to što je magistrirao ekonomiju na Univerizetu Oksford kao stipendista britanske vlade, ali i bogato radno iskustvo.

Radio je kao ekonomista u Evropskoj Banci za obnovu i razvoj u Podgorici, a prethodno je bio zaposlen u istoimenoj instituciji u Londonu. Iskustvo je sticao i radeći za Dojče banku u Frankfurtu, a bio je i analitičar u oblasti upravljanja rizikom NLB grupi u Crnoj Gori. Studije je završio na Ekonomskom fakultetu u Podgorici, gde je bio proglašen najboljim studentom sa prosečnom ocenom deset. Dobitnik je stipendija Evropske unije, Vlade Austrije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država.

Imajući stepen obrazovanja i bogatu radnu biografiju dvojice mladih ministara, logično je bilo da početak našeg razgovora otvorimo s pitanjem – zbog čega ste se uopšte odlučili da se bavite politikom?

Spajić: Ne znam da li je korektna definicija da smo ušli u politiku. Mi smo zapravo ušli u neku vrstu rovovskog rata, imajući u vidu šta nas je sačekalo kad smo došli na svoje pozicije. Zateklo nas je veoma teško stanje i mi smo u konstantnoj i svakodnevnoj tenziji, jer moramo da reagujemo na akutne probleme koji su na svakom koraku.

Milatović: Nakon brojnih godina provedenih u inostranstvu i akademske karijere u Čikagu, Beču, Rimu, magistarskih studija na Oksfordu, rada u Frankfurtu, kasnije u Londonu, Podgorici, Bukureštu, kod mene se pojavila želja da to akumulirano znanje, u akademskom i profesionalnom smislu, stavim u funkciju razvoje svoje zemlje. Nakon izbora u avgustu prošle godine se ukazala ta istorijska prilika, jer je Crna Gora, po prvi put, promenila vlast. U jednom, iznenadnom, razgovoru sa profesorom Zdravkom Krivokapićem sam dobio tu istorijsku šansu i bilo je teško reći „ne“ na to poverenje koje mi je ukazano od strane novog premijera. Time sam dobio priliku da sve ono što sam do sada u životu naučio stavim u funkciju razvoja svoje zemlje.

Kakvo ste stanje zatekli u svojim resorima, pošto ste preuzeli funkcije?

Milatović: Zatekli smo veoma teško stanje, koje je poprilično reflektovalo stanje u zemlji. Zatekao sam veliko ministarstvo i mnogo nelogičnosti. Jedan veliki broj rukovodnog kadra, barem u mom ministarstvu, koji je trebao da bude tu, je otišao pre nego što je novi ministar došao, a kabinet i PR tim nisu ni postojali. Sve su to bili ljudi koji su verovatno ta mesta pokrivali zbog određenih „zasluga“, političkih nameštenja, čak i jednog nepotizma, čiju meru otkrijete tek kad preuzmete funkciju. Svi smo mi znali da u Crnoj Gori ima mnogo političkih nameštenja. Društvo je malo, pa se neretko dešava da ta nameštanja budu u okviru nekih rođačkih veza, ali je nivo svega toga bio poprilično neprimeren. Kad dođete u ministarstvo, kad treba da se uhvatite u koštac sa problemima koje ste nasledili, sa teškom ekonomskom krizom i da istovremeno razmišljate o nekim razvojnim projektima, vi zapravo najveći deo vremena trošite na rešavanju nekih organizacionih stvari, o kojima ne bi trebalo ni da razmišljate u nekim normalnim uslovima. Dakle, zateklo nas je jedno veoma teško stanje, koje se posle tri meseca konsolidovalo u određenoj meri. Svakako će nam trebati određeno vreme. Pre svega će biti neophodno da se među službenicima u okviru ministarstva i državne uprave promeni odnos prema privredi, građanima i da oni na kraju razumeju u potpunosti karakter posla kojim se bave.

Gospodine Spajiću, šta je najupečatljivije što ste zatekli u vašem ministarstvu?

Spajić: Možda je najlakše opisati šta nas je sačekalo u prvih mesec dana – od 07. decembra kad smo ušli u kancelarije. Mi smo dva dana kasnije izdali obeveznicu na Londonskoj berzi i izašli na tržište. Situacija je bila takva da bismo bankrotirali do kraja januara i morali smo hitno da napravimo neku akciju. Budžet je trebalo predložiti Skupštini do 15. novembra, ali prethodna vlast to nije uradila i prebacila je to na nas. Nakon toga smo mi sebi dali rok do 20. decembra, ali smo u međuvremenu uvideli da su problemi veoma ozbiljni. Jedan od problema je bio „Montenegro Erlajns“, pa smo morali i sa njim da se bavimo, jer je bila veoma akutna i problematična situacija.. Budžet smo odložili i ušli smo u privremeno finansiranje, koje traje do dana današnjeg, ali ćemo do kraja marta najverovatnije predati predlog novog budžeta. Došla nam je i naplata Crnogorske i Barske plovidbe i brojni drugi problemi koji su od nas zahtevali da delujemo kao da smo bili deo tih ministarstava već deset godina.

U tom periodu ste otkrili da predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, ima jedan od najskupljih službenih automobila na svetu? Kako je moguće da predsednik jedne male i siromašne države dobije na raspolaganje jedno tako skupoceno vozilo?

Spajić: To je nelogičnost koji niko ne može da objasni. U pitanju su dva vozila marke “mercedes majbah”, koja koštaju u proseku oko 650 hiljada evra po vozilu. Jedno od tih vozila je imalo ugravirano “majbah” na pragu, a samo ta usluga je koštala oko 10 hiljada evra, koliko koštaju tri prosečna automobila u Crnoj Gori. Mi smo ocenili da su ta vozila nepotrebna, pa je ministarstvo kojim rukovodim, a koje je u tom trenutku bilo koordinator za katastar i državnu imovinu, istaklo da je potrebno prodati te automobile i da se tom prodajom ostvare prihodi u budžetu.

Milatović: Kad stavite to vozilo u kontekst prosečnog automobila koji voze građani Crne Gore, dođete do informacije da su vozila, data na raspolaganje predsedniku i tadašnjem premijeru, 200 puta skuplja u odnosu na vrednost onoga što vozi običan građanin. To vam je dovoljno da razumete da smo mi zatekli zemlju u potpuno iskrivljenom sistemu vrednosti. Iako je postojao određeni ekonomski rast, koji je izvesno postojao, moram da istaknem da on nije stizao do velikog broja ljudi. Tako da je u prethodnih 15 godina Crna Gora postala, u odnosu na dohodak stanovništva, druga najmanje inkluzivna zemlja u Evropi. Mi treba da radimo na tome da taj rast bude što inkluzivniji i da benefite od njega ima što veći broj građana. U tom smislu, mislim da je nova vlada već donela neke dobre odluke, kao što je vraćanje dečjeg dodatka deci do predškolskog uzrasta, plaćanje udžbenika svim osnovcima, ideja o „Kući socijalnog dijaloga“…

Spajić: Dečje siromaštvo u Crnoj Gori je najviše u Evropi, iznosi negde oko 33 odsto.

Foto: Milojko Spajić (Filip Krainčanić/Nova.rs)

Šta ste još zatekli, a da je bilo šokantno za vas?

Spajić: U budžetu, koji je trenutno u pripremi, mi smo zatekli jednu stavku koja se zove “konsalting ugovori”. Za njih se svake godine u proseku izdvajalo oko 50 miliona evra. To su svi prihvatali kao “zdravo za gotovo”, čak su i MMF i drugi internacionalni posmatrači na to gledali kao potpuno normalnu stvar. Međutim, mi smo videli da većina tih davanja uopšte nije opravdana i da čak ne znamo gde je taj novac išao. Ja kao ministar nemam ovlašćenja da vidim gde je i na šta je neko potrošio novac, već samo mogu da budžetiram. Zato ćemo ove godine da uvedemo budžetskog inspektora, koji će imati pravo da pita svaku potrošačku jedinicu da li su sredstva zaista trošena na ono za šta su namenjena. Ta cifra, koja je prošle godine iznosila 52 miliona, smanjena je na 5,9 miliona evra. Mislim da je to prava mera konsalting ugovora koje bi trebalo da ima zemlja ove veličine i budžeta. To vam ujedno i govori da je minimum 45 miliona evra godišnje išlo u razne crne i političke fondove.

Milatović: Sistem koji je bio u potpunosti politički, jednopartijski, se reflektovao na određene finansijske interese, monopole u društvu, kadriranje ljudi u državnoj upravi i vođenje javnih preduzeća. Veoma često su ta državna preduzeća neproduktivna, nedovoljno i neopravdano neprofitabilna, zbog čega budžet ima veliki teret…

Spajić: Imali smo situaciju da smo mi, kao ministarstvo, dali negativno mišljenje na finansijski izveštaj „Aerodroma Crne Gore“, jer šest godina nije rađena revizija. Mi smo dali negativno mišljenje i tražili smo reviziju, a oni su poslali kao šefa Revizorskog tima čoveka koji još uvek završava Ekonomski fakultet i čije je jedino radno iskustvo to što je bio u bordu direktora “Luke Bar” i član neke od partija koje se sad bore za cenzus.

Milatović: Ta priča o evropskim integracijama o kojima je govorila prethodna vlada je zapravo bila bez ikakve forme. Crna Gora je, činjenično, lider u EU integracijama, ali je ona to bila zato što nije imala određene geopolitičke probleme poput drugih zemalja u regionu. Treba reći da Crna Gora već osam godina pregovara sa EU, a tek smo otvorili poglavlja, bez da smo ih zatvorili. Dakle, naša država je mogla mnogo brže da napreduje u tom pravcu i verujem da u mandatu ove vlade ima veliku šansu da završi započet proces.

Foto: Jakov Milatović (Filip Krainčanić/Nova.rs)

Posle izbora smo slušali priče kako će „Crna Gora postati novi Luksembrug“. Sad kad ste preuzeli rukovodeće funkcije, koliko je zapravo realno to obećanje?

Milatović: Crna Gora ima potencijal da bude to. Međutim, da bismo bili Luksemburg moramo da promenimo sve ove stvari koje smo pomenuli – državnu upravu, ali i određene kulturološke aspekte našeg ponašanja. Mi to ne možemo da ostvarimo „preko noći“, ali verujem da će novoformirana vlast učiniti sve da tog cilja dođemo. Mislim da su nakon izbora prošle godine udareni dobri temelji da Crna Gora može postati Luksemburg.

Spajić: Da ne verujem da je to moguće, ne bih se nikad ni vratio. Slažem se da Crna Gora ima sjajne potencijale, ali glavni potencijali jedne države su uvek ljudi. Taj potencijal treba da se pretvori u neku kinetiku i zato je važno da radimo na menjanju mentaliteta ljudi.

Milatović: Važno je reći da se nismo samo nas dvojica vratili. Ministarka javne uprave je došla iz Kalifornije, gde je živela prethodnih 20 godina. Veliki broj ljudi u okviru naših ministarstava je isto to učinio. Mislim da smo mi bili pioniri tog kadrovoskog osveženja državne uprave, odnosno njene profesionalizacije. Na kraju je najvažnije da svi delimo isti sistem vrednosti, koji do sada u Crnoj Gori, a možda i šire, nije bio dovoljno evropski. To nije bio sistem koji je podrazumevao da uspeh u životu zavisi od rada i truda, već od političkih veza. Za održivi razvoj je neophodno da se to okrene.

Kakvu ćemo Crnu Goru videti za pet godina od danas?

Spajić: Videćemo državu koja će biti deo Evropske unije, sa mnogo većim BDP-om i koja će biti značajno uređenija nego sada. To će biti država u koju će ljudi vraćati i zemlja sa mnogo boljom infrastrukturom.

Milatović: Ja bih voleo da vidim Crnu Goru koja je ekonomski konkurentna, kojom se dobro upravlja i koja je infrastrukturno dobro povezana sa regionom i ostatkom Evrope. Naravno, želim da to bude zemlja čija je ekonomija bazirana na zelenoj osnovi i čiji je ekonomski model inkluzivan. Jednom rečju – vidim Crnu Goru u kojoj su ekonomija i kompletan društveni sistem bazirani na znanju i radu.