Prošla još jedna „sigurna“ najava: Dodik je trebalo da se uruši u Izraelu i „padne“ na granici – ali nije. Sarajevo ostalo samo sa svojim željama i bakljama.
Sarajevo se ovih dana uskokodakalo. I to ne običnim kokotom, nego s orkestrom, pedalom, tri harmonike i jednim rezervnim Šmitom u džepu. Sve je bilo spremno za spektakl: Dodik ide u Izrael – biće to njegov kraj! Dodik dolazi kući – priveden! Dodik na aerodromu – uhapšen!
I?
Ništa.
Dodik je stigao. Bez lisica. Bez srama. Bez drame. Samo s kratkom porukom: „Stigao sam“. Što je, ako bolje razmislimo, najgora stvar koju sarajevska politička mašta može doživjeti, piše Poskok.info.
Jer oni koji slave po saraj-ulicama kad Teheran pošalje bombe na Tel Aviv, ti su najglasniji kad prognoziraju Dodikove neuspjehe po Izraelu. A sad – muk. Neugodan, tiši od ratne sirene. Jer nije bilo fiaska. Nije bilo izbacivanja. Nije bilo „neće mu Netanjahu ruku pružiti“. Ruku nije samo pružio – pružili su mu i prostor, i izjave, i pozornost. Čak i tvitove.
Jer, vidite, svijet nije glup. I vidi da se u BiH ne sudi zbog zakona, nego zbog politike. I vidi da Dodik nije problem – nego simptom jednog daleko većeg problema. A taj problem ne stanuje u Banjaluci. Taj problem stanuje u Sarajevu, i to na više adresa.
Zanimljivo je i to da se isti oni koji kukaju nad pravnom državom uzdaju u potjernicu koju je napisao čovjek za kojeg pola svijeta kaže da nije legalan. I koji misle da će INTERPOL, organizacija koja je osnovana da se bori protiv političkih progona, baš sada napraviti izuzetak. Za Bakira.
Dodik se vratio. Sljedeća projekcija pada. Ona o tome da je sve u Izraelu bilo bez veze, bez smisla, bez težine. Pa, eto, tvitovi izraelskih diplomata govore drugačije. Oni nisu zvali Bećirovića. Ni Komšića. Ni Bakira. A i da jesu, ne bi znali reći ni „šalom“.
Jer, kakva god bila percepcija Dodika, činjenica je jedna: on je najuspješniji BH diplomata. Ne po simpatijama. Po efektima.
Ostaje pitanje: Kad se sve projekcije sruše, hoće li Sarajevo ostati samo sa svojim fiksacijama?
