Haški tribunal je zakasnio i muslimanske zločine prepustio Sarajevu, znajući da bošnjačko pravosuđe u „ocu nacije“ i „crnim biserima“ vidi heroje, a ne zločince, ali Banjaluka, kad to već nisu uradili Hag i Sarajevo, ne bi trebalo da propusti da osudi zločine „prvog Bošnjaka“ Alije Izetbegovića, izjavio je profesor Nenad Kecmanović.
Kecmanović je naglasio da bi to trebalo učiniti radi istine, pravde i istorije.
– Radi Radovana (Karadžića) i Ratka (Mladića) na doživotnoj. Šteta i tolikih dokaza. A i da na kraju Srbi još ne bi išli na Kovače na poklonjenje (Izetbegoviću) – naveo Kecmanović za „Politiku“.
On je istakao da je Alija Izetbegović politikom etničke diskriminacije druga dva nemuslimanska naroda, a posebno ustavno ravnopravnih pravoslavnih Srba, isprovocirao građanski rat u BiH.
– Bezočno je ignorisao srpsko protivljenje secesiji BiH, ne samo legitimnih predstavnika srpskog naroda u Skupštini i Predsjedništvu BiH, nego i srpski plebiscit u novembru 1991. godine na kojem je blizu 90 odsto izašlih podržalo stav svog nacionalnog vođstva – podsjetio je Kecmanović.
On je rekao da je upravo Izetbegović bio taj koji je prihvatao, pa odbijao, potpisivao, pa povlačio i učestvovao, da bi sabotirao.
– Da nije bilo tako, rata ne bi ni bilo ili bi bio zaustavljen godinu, dve ili tri ranije, što bi poštedelo hiljade života na sve tri strane – istakao je Kecmanović.
Kecmanović je ukazao da na teret Izetbegovića pada i dovođenje u srednju Bosnu mudžahedina koji su kod Vozuće počinili zločine nad srpskim zarobljenicima, najmonstruoznije tokom rata u BiH.
– Odmah po dolasku, mudžahedini su integrisani u redove ABiH, konkretno u njen Treći korpus pod komandom Sakiba Mahmuljina, generala ABiH i jedinog u vrhu SDA, dakle i vojno, i partijski potčinjenom Izetbegoviću. Posle pravosnažne presude umjesto u zatvor otišao je na liječenje u Tursku na nepoznatu adresu – naveo je Kecmanović.
On je ukazao da, ako su zločini Armije BiH u odsječenim dijelovima unutrašnjosti BiH bili samo pod posrednom kontrolom Izetbegovića, zločini na području Sarajeva događali su se pod njegovom neposrednom kontrolom i u radijusu od njegovog stana, kancelarije i džamije.
Kecmanović je rekao da je Alija Izetbegović one koji su činili teror nad Srbima svečano primao i odlikovao kao „crne bisere“, o čemu, kako je naveo, postoje foto-dokumenti i zato niko od njih nije osuđen.
– Srpskog svata Gardovića pred starom pravoslavnom crkvom u Starom gradu ubio je po spostvenom priznanju Ćelo, ali je na sudu oslobođen. Ubice profesora Najdanovića, poslanika SDS-a, koji je nađen pored stadiona Koševo, nikada nisu otkrivene. Već 25 godina traje istraga o tome ko je u Velikom parku streljao osam zarobljenih oficira JNA – naveo je Kecmanović.
Prema njegovim riječima, najstravičnije metode pomora Srba, poput klanja i bacanja poluživih žrtava u ambis, dislocirane su izvane uže urbane zone nad jamom Kazani.
Kecmanović je istakao da je Mušan Topalović Caco, čiji su pitomci bili „izvođači radova“ nad Kazanima, uhapšen tek kad se okrenuo protiv vlasti koju je personifikoivao Alija Izetbegović, a koji je nakon njegove smrti izjavio da je „Caco bio i heroj i zločinac“.
– Očito, heroj dok je ubijao Srbe, zločinac kada je počeo i neke muslimane – naglasio je Kecmanović.
On je rekao da teret odgovornosti i za masovan zločin u Dobrovoljačkoj ulici nosi Alija Izetbegović, ali je prikazan kao žrtva kidnapovanja, da ne bi bio odgovoran.
– Zločince nije ni našao, ni procesuirao, niti se ogradio – istakao je Kecmanović.
Kecmanović je rekao da Srbi nisu proglasili Aliju Izetbegovića za ratnog zločinca iako je glavna tužilac Tribunala poslije njegove smrti izjavila da je bila spremila optužnicu, a isto je, takođe posthumno, izjavila i za bivšeg predsjednika Hrvatske Franju Tuđmana.
– Za Miloševića je, međutim, požurila, a njeni naslednici su Karadžića i Mladića čak kao „genocidaše“ progonili kao zvijeri – naglasio je Kecmanović.
