Predsjednici Srpske replika naslovne strane knjige iz 1519. godine

71
Foto: zeljka.cvijanovic/Instagram

Predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović dobila je danas u Trebinju na poklon repliku naslovne strane knjige „Služabnik goraždanski“, štampane u Goraždu 1519. godine.

Repliku naslovne strane knjige predsjednici Srpske poklonio je dekan Akademije likovnih umjetnosti u Trebinju Veselin Brković.

U Hramu Svetog Georgija u Donjoj Sopotnici 1519. godine Božidar Goraždanin je osnovao prvu štampariju na ovim prostorima i drugu na Balkanu, odmah poslije cetinjske.

U ovoj štampariji, koju je Goraždanin prenio iz Venecije u Sopotnicu, štampane su ćirilične crkvene knjige do 1523. godine, kad je pod najezdom Turaka preseljena u Trgovište u Rumuniju.

– Knjige štampane u Goraždanskoj štampariji jasno pokazuju da je srpski narod, iako u tami opšteg ropstva pod Turcima, uspijevao da svoju duhovnost i nacionalnu identifikaciju sačuva i prati razvoj svjetskog štamparstva – navela je predsjednica Srpske u objavi na Instagramu.

View this post on Instagram

У Горажду је 1519. године штампана књига Служабник гораждански. Била је то друга штампарија на Балкану, послије Цетињске. Данас сам добила на поклон реплику насловне стране ове књиге од декана Академије ликовних умјетности у Требињу, господина Брковића. Занимљива је прича како се нашла ова штампарија у Горажду прије чак 500 година. Као што знамо, Јохан Гутенберг је конструисао прву штампарску машину 1450. године и тај изум је почео да се шири по Европи. У то вријеме, Божидар Љубавић из Горажда био је успјешан и угледан трговац који је схватао потребу за штампаним српским књигама, како би српска култура имала већи потенцијал за очување и ширење у вријеме најезде Турака. Он је послао своја два сина у Венецију да изуче штампарски занат. Била су то браћа Теодор и Ђурађ Љубавић. Теодор је био монах и свештеник, који је у овај подухват унио своју љубав према вјери. Браћа Љубавић су неко вријеме провела у Венецији и изучили занат. Ђурађ је преминуо у Венецији, а потом је његов брат пренио машинерију у Горажде. Тако је почела са радом ова штампарија. Посебно је битно то што су браћа направила комплет слова на ћирилици, са свим варијацијама (лигатурама), и типографским орнаментима, што је омогућило продукцију ћириличних књига које изгледају веома модерно опремљене за оно вријеме. Књиге штампане у Горажданској штампарији јасно показују да је српски народ, иако у тами општег ропства под Турцима, успијевао да своју духовност и националну идентификацију сачува и прати развој свјетског штампарства.

A post shared by Жељка Цвијановић (@zeljka.cvijanovic) on