Piše: Rajko Vasić
Nekidan, prolazim oko banjalučkog „Incela“, vidim u tri susjedna dvorišta, iskopane rake. Ljudi polažu mrtvačke sanduke. Starije žene leleču. Šta je bilo? Pomrli od piralena.
Onda se sjetim kako je bilo toplo ljudsko upozorenje na otrovan kiseonik. I kako sam naišao kraj jedne kuće, gdje se loži ćumur. Onaj najkvalitetniji – pola ćumur, pola zelena glina.
Crni dim pritisnuo dvorište, trava kašlje, ruže kišu, u kuću jauk. Šta je bilo? Umro od lošeg kiseonika u banjalučkoj bolnici, mlad čojek, šteta.
Pa, vidim, sada, obustavljeno to sudaniije oko kiseonika.
I sjetim se banjalučkih anarhista, te otrovne kojotske sekte strvinara kojima je neko rekao da se bave politikom.
Koliko su panike unijeli u ljude, bolesnike, u njihove porodice, među one koji će morati u bolnicu… u javnost uopšte, u Republiku Srpsku.
Popišulja Isposlovanica kaže da sve afere u Srpskoj prođu tako. Iz čega zaključujem da je u Repulici Srpskoj sve strulo, sva vlast, sva policija, svo sudstvo, istrage, tužilaštva… Samo njih desetak opozicionara i medijaša, ispravni su, pošteni i misle ljudima dobro.
Dobro, STJŽ, što, onda, živiš u Republici Srpskoj? Federacija, EU, a i šire, vape za takvim opozicionarima.
Što je najgore, odgovornosti za širenje panike nema i ne može je biti. Oni su zaštićeniji od kiseonika. I dragocjeniji.
To vrijeme, kada možeš optužiti Srbe za Markale, Izrael za bolnicu u Gazi, vlast Srpske za otrovan kiseonik… bez ikakve sudske činjenice, uništava sve pred sobom. Kakva Hirošima i Nagasaki.
To će uništiti čovječanstvo.
Ponosan sam što i mi u Republici Srpskoj imako takve gamadi. Kopiladi. Stjenica. Strvinara. Kojota. Priluda.
