Piše: Rajko Vasić
Ta pizduljopoklapačka trojna grupa, sastavljena od dva dijela koja su formirana da ne budu srpska opozicija, i jednog dijela koji bio najčistiji srpski koji može biti, ali se vremenom izrodio i napustio svoje prethodnike koji su hapšeni, tamničeni, umirali u zavtorima, zbog srpstva isključivo.
Sada su to tri stranke – SDS, PDP, ZAPIR – koje su malo veće NVO, koje finansira USAID, bez obzira što je taj USAID umro.
Srđan Mazalica im je u Narodnoj skupštini rekao očiglednu stvar. Ono što svi vide i osjećaju. I njihovi članovi. Većina. A oni se „uzbihuzurili“, ko da su već postali Turci.
Ta srpska opoziciona trojka, ljuti se na konstatacije izdajništa i nesrpstva. Kada se površno dnevno pogleda, nemaju nikakvog razloga da se ljute. Oni to svjesno rade.
Danas, oni ne prisustvuju, u Narodnoj skupštini, kada predsjednik Republike Srpske govori o Dejtonskom sporazumu, trideset godina i strateškoj orijentaciji Republike Srpske.
Oni ne priznaju Dejtonski sporazum. Da priznaju, oni bi se držali Republike Srpske.
Drugo – oni se neprestano bore protiv Dodika. Nijednu drugu političku temu nemaju, za koju se bore ili protiv koje se bore.
Oni nikad nisu rekli nešto presudno za Republiku Srpsku, za njen opstanak, za njen interes.
Oni nikad nisu imali neku štetu od svoje političke borbe za Republiku Srpsku. Jer nemaju te borbe.
Šta su tražili od sarajevske „trojke“?
Da li su tražili da odbije Šmitova nelegalna, neustavna, nametanja?
Da li su tražili da podrže naš izborni zakon i novi ustav?
Da li su tražili da se prekine sa apelacijama neustavnom Ustavnom sudu BiH?
Da li su tražili da se odmah podrže veliki projekti u Srpskoj, odnosno, skinu blokade…
Da bi oni, ta „srpska trojka“, ušla sa njima u vlast?
Šta su tražili od HDZ-a, na Kupresu? Osim što je nedojebani Kikirez tražio da sjedi u čelu kafanskog stola, ko da je Napoleon?
Nisu ništa tražili.
Tako da, štogod kaže Milanović, znači velikosbovštinu u odnosu na taj srpski jad.
Orban, kojeg je Mazalica jučer, takođe, pomenuo, dođe u Republiku Srpsku. A oni, usrana opozicija Srpske, ne mogu da dođu u Narodnu skupštinu. Sto metara od hotela.
Kada se sve sabere, njihovo opozicionarstvo u ovom mandatu ima isključivi cilj da Džukan bude ministar.
Kada se saberu svi njihovi opozicioni mandati, njihov rad protiv Republike Srpske je očigledan i konstantan.
U pitanju je kontinuirana izdaja Republike Srpske.
Oni, u tim proteklim i u ovom mandatu, imaju srpstva ko crveno majmunsko dupe dlaka.
