Piše: Rajko Vasić
Ustavni sud jedne konfederacije, kakva je BiH, čak i kad je dejtonisana, prisilna, ne može da ima nadležnosti nad zakonima koje donosi jedna članica konfederacije, Republika Srpska.
Jer:
- Republika Srpska ima kompletan sistem vlasti, sa svojim Ustavnim sudom na kraju.
- Odnosni zakon, ovaj put Zakon o finansiranju političkih stranaka, ne zadire u deset dejtonskih nadležnosti institucija BiH i ne odnosi se ni na šta što je izvan Republike Srpske.
Nu.
Ustavni sud donosi odluke, mjere, zabrane… Ustavni sud u kome nema sudija Srba, sudija iz Srpske.
Apljuvaciju Ustavnom sudu, o tom zakonu o finansiranju stranaka, podnio je neki Babalj, sarajbosanac. Ispred tog junačkog ustavnog čina, akteri iz SDS-a, i opozicije uopšte, predavali su razne podneske Ustavnom sudu. I drugim institucijama, kao što je CIK, radi ponovnog brojanja glasova.
Muslimanski politički akteri Saraj-Čadora takođe redovno kampuju pred Ustavnim sudom i čekaju da predaju svoje apljuvacije.
Ustavni sud BiH okupatorski je, protektorski instrument OHR-a i PIK-a.
Ustavni sud se ne bavi svojim ustavnim poslom, koji je veoma malog obima.
Ustavni sud BiH jedan je od najvažnijih punktova uništenja Republike Srpske. Sve njegove odluke sračunate su na devastaciju Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH, kao njegovog dijela.
Devastacija Dejtona i Ustava znači nestanak Republike Srpske.
Dobro što su se „turci“ prihvatili pismonoša od OHR-a do Ustavnog suda. Ali tog nečasnog posla prihvatili su se i srpski izdajnici iz opozicije Republike Srpske. Jer „babaljuše“ će dobiti neko mjesto u muslimanskoj komisiji, a poneko će im, od aga sarajlija, reći: „Đe si, paša“.
„Babaljuše“, „blanuše“, „sunetkaruše“, „analfabetuše“… treba da znaju da mogu da predstavljaju Republiku Srpsku, samo ako će ih birači i glasači povezati sa srpstvom, sa Srpskom.
U onome što rade zadnjih dvadeset godina, ni Habl ne može da pronađe takvu vezu.
