Piše: Rajko Vasić
Neustavno, i inače protivpravno, regulisanje Ustavnog suda BiH, koji može da radi bez Srba sudija u svom sastavu, praktično je postavljen putokaz osamostaljenja Republike Srpske.
Dozvola.
Takvo pravno nasilje provodio je još samo onaj Inglez koji je imao puno žena odsječenih glava. I sultani na Bosforu.
Najavljena sesija Ustavnog suda BiH, na takav način, sumrak je prava, Ustava i države, u Evropi, u 21. vijeku. To je, jednostavno, neobjašnjivo.
Dok, istovremeno, američki ambasador, Smorfi, govori o legitimnosti, osuđuje kršenje Dejtonskog sporazuma, o pravima Republike Srpske…
Republika Srpska ima koncpet dejtonske samostalnosti. Taj koncept ima i nastavak. Potpuna državna samostalnost.
Nama je presudnija borba za prvi koncept, jer Dejtonski sporazum i Ustav BiH potpuno su Republiku Srpsku oformili kao državu. I Federaciju, dabome.
Kada bi sutra, u BiH, sve vratili na Dejton, Srpska bi bila država.
Obzirom da je borba za Dejton, za povratak nadležnosti Republike Srpske, duga i teška, a da, istovremeno, teku procesi daljeg nasilja i povratka na Ešdaunovo doba dinosaurusa, Republika Srpska će morati da odredi vrijeme u kome će prestati da se zalaže za Dejton i povratak na dejtonski Ustav.
I da proglasi nezavisnost.
To vrijeme će podrazumijevati minimalnu podršku nekoliko zemalja, koje su još uvijek normalne nacionalne države.
Moraće da podrazumijeva barem deklarativnu podršku Srbije.
Moraće da sačeka još neke geostrateške mozaike u kojima će Zapad atrofirati do rasula. Kao što je sada u Njemačkoj.
Zato, treba formirati Nacionalni savjet Srpske, ne mora se znati njegov sastav, koji će neprestano analizirati trendove i korigovati orbitalnu putanju Srpske, do trenutka kada će se upaliti motori i napsutiti ta orbita.
