Piše: Rajko Vasić
Kod Srba postoji jedan balastni sloj ljudi, kojih nigdje nema kad je rad i znoj, kad je muka i krv, kad je zlo i dobro, samo se pojave kad treba sve da se zna.
Oni sve znaju.
Oni su protiv svakoga.
Oni su protiv svega.
Jer sve znaju.
Od kako sam došao iz rovova, slušam laži o tome kako je bilo na liniji, u vojsci, kako je ovaj naredio, kako su ovi izginuli, kako su nas muslimani, ovdje i ondje, pobili ko rasadu…
Svi koji smo bili po tim linijama, znamo da nije bilo tako.
Nu. Ne možeš ništa.
Te samolaži, laži o sebi, globalizovale su se na nivo Republike Srpske.
- Slobodan Milošević, naš Slobo, dao nam je Republiku Srpsku. Kakav Karadžić i kurac. On se krvavo borio u Dejtonu protiv svih mrskih neprijatelja i izborio se. Pio krvavi viskiji, jadnik.
- Srbija nam je davala oružje i municiju, naftu i slala jedinice. Bez njih ništa ne bi napravili.
- Da nije Dejton potpisan, Banjaluka bi pala za dva dana. Kanjonom Vrbasa, i preko Manjače, od Mrkonjića, išlo je sedan miliona hrvatskih bojovnika, naoružanih do zuba i novim subima od rostfraja, za klanje Srba.
- Vojska Republike Srpske je bila u rasulu. Kad je potpisan Dejton, nije imao ko da razduži opremu i oružje.
- Srbi nisu stvorili Republiku Srpsku. To je učinio ne zna se ko. Američani. Oni sve stvaraju. Ništa ne ruše. Oni su nas bombardovali da bi mi shvatili da oni hoće da nam stvore državu. A muslimanima su bacali oružje i hranu, da se najedu i da ne pucaju na Srbe.
- …
Danas, Srpskainfo, zapadaški plaćeni portal, prenosi izvjesnog Slobodana Šoju, istoričara i bivšeg diplomatu.
On je negdje pisao kao Srbi nisu stvorili Republiku Srpsku iako su imali namjeru.
To portalsko malignenije izbacilo je to u vrh, ispred pičaka i pičenjaka i svakojakih vijesti o zločinima i rijaliti perverzijama.
Toliko im je stalo da Srbi to saznaju.
Srbi malo predstave o državi imaju.
To je u Srbiji dijagnoza broj jedan.
U Crnoj Gori, tek kad se odmaknu od srpstva, dobiju neku predstavu o državi.
Najopipljiviju predstavu o državi imaju Srbi Srpske. I najpraktičniju.
Tokom čitavog rata, država je funkcionisala. Kako-tako, ali je funkcionisala. I Skupština, i fabrike, i opštine…
Kad bi neko nov a objektivan, danas, stavio sve tadašnje činjenice na sto, zaključio bi da to nije moguće.
Ali, Srbi Srpske su to uspjeli.
Otišli su u Dejton sa državom.
I vratili se iz Dejtona sa državom.
Dobili su pečat velikih sila.
Apsurdno je da danas, tri decenije nakon svega, isplivajaju samolaži i autodestrukcija.
Apsurno je da najveću predstavu o državi imaju oni koji su bili u rovovima Vojske Republike Srpske.
Sa daleko najmanje znanja o svemu tome.
