Piše: Rajko Vasić
Rezolucija o Srebrenici najveći je generator mržnje muslimana, od završetka ratova u BiH. Ona je, mržnja, dosad održavana unitarističkim lažima Saraj-Čadora o tome da je sva BiH njihova Bosna, da su oni BiH i da su oni jedini pozvani da je čuvaju i brane.
Taj primitivni prvincijalni i kotlinski rakurs doveo je do samogetoizacije muslimana. Što je, dalje izaziovalo njihove frustracije, kolektivne i pojedinačne.
Sada rezolucija dolazi kao nevjerovatan aditiv na takvo stanje. Sada bujaju arogantne i anarghistične ideje u glavama elitnih Heleza, ali i u glavama obične sirotinje raje. Dizaće se stubovi srama, spremajte traktore, dolazi NATO…
Inglezi, Američani, Nijemci, Francuzi… podjaruju muslimansku logorsku vatru mržnje.
Ratoborno krilo samasa, poluvojne mentalne organizacije Sarajeva, govori o korpusima, o sinovima na frontu, o odbrani države BiH. To, u stvari, znači napad na Srbe i Republiku Srpsku. Jer niko ne dira BiH svana niti Federaciju BiH iznutra.
Ako Zapad odluči da opet upotrijebi muslimane, to će ići lako. Rezolucijska mržnja se obaviti svoje.
Paravojna formacija će, npr, krenuti da zauzme Srebrenicu i izbije na Drinu. Tražiće se da Srbi reaguju, a ostalo je već uhodano i uigrano.
Ako se sukob razbukti, Hrvatska vojska će ući u BiH. Srbija neće moći da sjedi mirna i stabilna.
Republika Srpska će morati da izađe na svoje granice i brani narod od hordi novih Nasera.
Sada je presudno da Republika Srpska i Srbi shvate da je život sa muslimanima završen. Nema više prostora za samozavaravanje i lažne eglene.
Potrebno je pripremati odbranu i opstanak i vraćati se na dejtonski kolosijek. Uzimati svoje nadležnosti.
