Vasić: Srpska demokratska stranka nema više nikoga – danas ni Miličević ne može da bude novi SDS

50
Foto: Rajko Vasić

Piše: Rajko Vasić

Srpska demokratska stranka nije doživila običan poraz. To je poraz jednog poraza.

Poraz je bila svaka saradnja sa Partijom demokratskog progresa. A to je počelo kada su podržali Ivanića i PDP, njihovu vladu, a nisu dobili ništa.

Tada su mi izvjesni službaši rekli da PDP na taj način želi da uništi SDS, da politička scena ostane normalna.

Jasno da je to bilo prikrivanje stvarnih namjera kreatora PDP-a i svih službi. Namjera preuzimanja Republike Srpske.

Dakle, PDP je tražio podršku SDS-a, prljavog, a, poslije, nije htio da ostane u vlasti sa SNSD-om.

To što SDS nije razabrao sve te događaje, to ih je koštalo svih kasnijih pogrešnih poteza. I ovog poraza u porazu.

Potpuno je neprirodna saradnja jedne Srpske demokratske stranke, koliko god se deformisala, sa jednom ingleskom Mladen Ivanić 6 partijom.

To je kao i Cicipas i Katarina Vit. Plesni par na ledu.

Nu.

Politička stranka je onakva kakvog joj lidera odrede.

SDS je objavio da ide u brze unutarstranačke izbore.

Šta to znači?

Unutarstranački izbori su neosporno demokratska storija. U ovom slučaju teško mogu da daju rezultat. Dolaze odmah iza velike erupcije lošeg stanja.

Postavlja se pitanje za šta su izbori? Na izborima moraju da postoje dvije mogućnosti. SDS, sada nema nijednu. Nisu mogućnosti da ostanu sa PDP-om ili da na neki način priđu SNSD-u.

Mogućnosti su politički nacionalni program. On se ne može kreirati do februara. Ne može ni običan politčki program.

Ko će ga kreirati? Ta grupica rukovoditeljstva SDS-a, u kojoj samo nema Šarovića, cijelo vrijeme je učestvovala u tim procesima gangrene i nekroze tkiva.

I sam Milan Miličević. Koji se zakopao izjavom da nema saradnje „sa režimom“. Nema saradnje sa onima koje većina u Srpskoj bira već četiri mandata. Već peti put.

Šta će, dakle, unutar SDS-a, koga, birati članovi.

Nema jedinstvene poveznice. Šta danas povezuje SDS, po terenu, po opštinama. Ništa. To je grupa malih interesa.

Stranku na vlasti, barem, povezuje lanac guzica u foteljama. Kod SDS-a, neki načelnik kojeg imaju negdje, mora da vodi računa o lokalnom odnosu snaga i svojoj poziciji. A o SDS-u, ako stigne.

Nema potencijalnog lidera koji je iznosio svoje stavove o stranci i o tome kojim političkim putem bi trebalo da ide. Svako od njih je učestvovao, i učestvuje, u političkom bauljanju. Pa gdje izbije.

Nema dovoljnog potencijala, kritične mase, po opštinskim organizacijama, dovoljno mlađih, neukaljanih, politički zrelih i dugoročno upornih ljudi, od kojih se može sazdati, početi da zida, novi SDS.

Zato će unutarstranački izbori da budu samo lokalna borba malih interersa, koji su već zaposjeli neke poluge, i onih koji su blizu da ih zaposjednu.

Zbog svega toga, najizglednija je dalja erozija SDS-a.

Treba očekivati i eroziju poslaničke čete.

Ne može ni jednu stranku da drži na okupu, jakom i usponitom, samo proklamovana borba protiv vlasti, protiv režima.