Piše: Rajko Vasić
Niko se ozbiljno neće baviti propašću Srpske demokratske stranke. Političke stranke sve manje znače i utiču, sve su manje i nezanimljivije. Uobličiću samo neke kratke skice o propasti SDS-a, jer će i njihova važnost trajati kratko.
Glavni uzrok propasti SDS-a nalazi se u srpskom kolektivnom biću, a za takva obrazloženja potrebne su knjige ili, barem, studije. Nu, kako nikome ne treba SDS, ne trebaju ni studije.
SDS je, nakon „prvih demokratskih višestranačkih izbora“ u BiH, kod Srba preuzeo sve. Srušio je mračni komunizam, a nije imao s kim da preuzme komunističko nasljeđe. Prerovao je svu zemlju, institucije, pozicije, preduzeća, ustanove, administracije.
Za SDS-om su išle horde halapljivih aktera i gledali da zauzmu upravu prihoda, radio stanicu, trgovinu, šverc, bogaćenje… sve. Te horde su bile poptuno različite od onih kolona koje su regrutovane u vojsku i otišle u rat.
Tu su dva glavna uzoroka današnje propasti SDS-a.
Druge dvije demokratske, nacionalne stranke, uz takvu djelatnost, bavile su se i nacionalnim interesima. SDS je to pustio Karadžiću i užem rukovodstvu, Srbiji, službama… a sam SDS se bavio neprekidnim terenskim krtičarenjem.
Poslije rata, Srbi su kolektivno shvatili o čemu se radi. I SDS je počeo da pada.
Radovan je odstranjen. A i dok je vodio SDS, nije mogao da kontroliše „organizaciju“ na terenu. Kako bi masovni pokret prerastao u stranku, u organizaciju, za to je trebala ogromna energija, tehnološka struktura i koordinacija. Niko od njih o tome nije znao ništa. Biljana nije mogla da odstrani kriminal iz struktura SDS-a pa je odvojila neke dijelove.
U SDS-u je ostao jedini živ gen pozicija. To ih je, danas, i prije dva-tri mandata, dovelo do saradnje sa PDP-om, koji nije formiran radi zauzimanja pozicija već radi razaranja političke scene Republike Srpske i razaranja same Republike Srpske – sve do njene predaje aždajama briselskog neonacizma i krvolocima sarajevskog unitarizma.
SDS i danas, sa onim amaterom Blanušom, trči za pozicijama i vlašću. Trči za PDP-om, „osiguračima“, dok oni, Brisel i Sarajevo, rade svoj posao, kao onomad SDA i HDZ BiH, od kojih su stradali Srbi civili.
U svakoj stranci ima taj sloj ljubitelja pozicija i vlasti, kojima organizacija ne znači ništa. Umijeće je naći balans.
Dok sam irgetovao u SNSD-u, baveći se organizacijom i izborima, ljudi su, poslije svakih izbora, govorili: Vasić opet nije ništa.
Ljudima iz vlasti, ljudi iz stranke ne znače ništa.
U SDS-u je bilo ljudi koji su to mogli da shvate. Odstranjeni su, nestali, otišli.
Danas, tamo, nema ko da shvati ni najobičniju relaciju, a kamoli značaj stranačke organizacije ili nacionalni interes – opstanak Srpske, državu Republiku Srpsku…
Svaka vlast pojede svoju stranku i izgubi i stranku, i vlast, i državu.
