Piše: Rajko Vasić
Mržnja je trajno utkana u muslimane BiH.
To nije samo mržnja prema Srbima, Vlasima, krstu, pravoslavlju, četnicima, agresoru… Hrvati su to u ratu i poslije rata, spoznali i uvidili.
Okolo, u Hrvatskoj, u Srbiji, u Evropi, o tome ništa ne znaju. Jer nisu muslimani njih ubijali i klali i u Drinu bacali, nisu njihove mještane istrebljivali oko Srebrenice i Bratunca…
Malo je ljudi čitalo Andrića i doktorovo Pismo o mržnji u Bosni i Hercegovini. Ta mržnja živi sada u muslimanima.
Srbi, danas, listom su na strani muslimana, a protiv Izraela. Kad neko kaže da je za Izrael i nikada ne može podržati muslimane, naiđe na opštu osudu. To je u Srbiji preovlađujuće.
Nu.
Nije sinoć u Zenici Izrael skandirao „Ubij Srbina“. Niti je Izrael, Jevreji, poklao i bacio u Drinu više od šest hiljada Srba.
Muslimani su se zadojili novom količinom mržnje kada se pojavila mogućnost da BiH bude nezavisna država, a muslimanska. Pošto to nije moglo da se izvede ni uz Alijinu žrtvu mira, i uz pomoć Hrvata i Zapada, Mržnja se pomnožila nekoliko puta.
Srbi su, ovdje, u Srpskoj, i u Srbiji pomagali unesrećena područja oko Jablanice. Bio je u Srpskoj i Dan žalosti. Rekao sam da to ne treba.
Svako od muslimana misli da treba ukinuti Republiku Srpsku. Nesreća je kad neko izgubi život. Velika nesreća kad više ljudi izgubi život. Naša jednodnevna žalost neće promijeniti žive.
Naža sudbina je što samo mi, Republika Srpska, Srbi u BiH, shvatamo šta su muslimani, šta su hrvatski i muslimanski nacisti. Šta je Jasenovac i Drina…
Zbog toga što drugi Srbi ne shvataju, mi moramo da trpimo i živimo sa golim nacistima.
Da želi da zaštiti Republiku Srpsku, Srbija bi trebalo odmah da prekine diplomatske odnose sa BiH.